Opšta predmetna kompetencija

Učeći biologiju u opštem srednjem obrazovanju, učenik će ovladati znanjima i veštinama koje će mu omogućiti da razume strukturu, filogeniju i evoluciju živog sveta, čovekovo mesto i njegovu ulogu u prirodi, kao i ogromnu čovekovu odgovornost za očuvanje životne sredine i biološke raznovrsnosti na Zemlji. Ovako stečena znanja iz biologije i bioloških veština primenjivaće u svakodnevnom životu za poboljšanje sopstvenog zdravlja i odabir životnog stila i učestvovanje u društvenim debatama radi donošenja važnih odluka, kao što su održivi razvoj i zaštita životne sredine, zaštita prirode i biodiverzita i upotreba biotehnologija. Baveći se biologijom razvijaće sposobnost kritičkog mišljenja, formiraće naučni pogled na svet, razumeće sličnosti i razlike između biološkog i drugih naučnih pristupa i razviće trajno interesovanje za biološke fenomene.

Osnovni nivo

Razume osnovne principe strukture i funkcije živih organizama, njihove filogenetske međuodnose i evolutivni razvoj života na Zemlji na osnovu Darvinovog učenja; razume i primereno koristi biološke termine koji su u široj upotrebi; razume i primereno koristi stečena znanja i veštine za praktičnu primenu u svakodnevnom životu, kao što su lična higijena, ishrana i životne navike i zaštita životne sredine.

Srednji nivo

Razume i adekvatnom terminologijom iskazuje činjenice o tipičnim mehanizmima i procesima u biološkim sistemima, vezama između strukture i funkcije u njima, i razume osnovne uzročno-posledične veze koje u tim sistemima vladaju; stečena znanja aktivno koristi u ličnom životu u očuvanju zdravlja i životne sredine; učestvuje u društvenim akcijama i debatama sa temom očuvanja životne sredine i biološke raznovrsnosti; svestan je potrebe održivog razvoja društva i ume da proceni koje odluke ga omogućuju, a koje ugrožavaju.

Napredni nivo

Ume da analizira, integriše i uopštava biološke fenomene i procese, čak i na atipičnim primerima; primenjuje stečena znanja u rešavanju širokog spektra životnih situacija; kritički analizira informacije i rizike određenih ponašanja, i jasno argumentuje stavove i životne navike koji služe pozitivnom razvoju; razume i koristi jezik biološke struke, i može da prati usmenu i pisanu biološku komunikaciju u medijima, inicira i učestvuje u društvenim akcijama i debatama sa temom očuvanja životne sredine i održivog razvoja, prirode i biološke raznovrsnosti, i na osnovu bioloških znanja i kritičkog pogleda na svet koristi i razume savremene biotehnologije (vakcine, matične ćelije, genetski modifikovana hrana, genetske osnove naslednih bolesti).

• Specifična predmetna kompetencija: GRAĐA, FUNKCIJA, FILOGENIJA I EVOLUCIJA ŽIVOG SVETA

Ova kompetencija omogućava učeniku da ovlada znanjima i veštinama koje će mu omogućiti da razume strukturu, filogeniju i evoluciju živog sveta, čovekovo mesto i njegovu ulogu u prirodi.

Osnovni nivo

Zna osnove evolucione biologije i osnovne činjenice o poreklu, jedinstvu i biološkoj raznovrsnosti života na Zemlji.

Srednji nivo

Primenjuje znanja iz evolucione biologije u objašnjenju filogenetskih promena koje su dovele do nastanka postojeće biološke raznovrsnosti na Zemlji.

Napredni nivo

Diskutuje i argumentuje prednosti evolucione teorije u odnosu na druga mišljenja o poreklu i razvoju života na Zemlji.

• Specifična predmetna kompetencija: MOLEKULARNA BIOLOGIJA, FIZIOLOGIJA I ZDRAVLJE

Ova kompetencija omogućava učeniku da stečena znanja primenjuje u svakodnevnom životu za poboljšanje sopstvenog zdravlja i odabir životnog stila, kao i donošenje informisane odluke o primeni savremenih biotehnologija.

Osnovni nivo

Zna osnove molekularne biologije, a posebno organizaciju genetičkog materijala i osnovna pravila genetike i nasleđivanja, kao i genetičku osnovu naslednih bolesti; zna osnovne mehanizme održavanja homeostaze, naročito u odnosu na promenljivost spoljašnje sredine, i osnovne posledice narušavanja homeostaze organizama na primeru čoveka.

Srednji nivo

Razume značaj molekularne biologije i genetike u procesu nastanka naslednih bolesti; zna građu i fiziologiju čoveka u i aktivno primenjuje ta znanja u svakodnevnom životu za očuvanje sopstvenog zdravlja.

Napredni nivo

Ume da diskutuje i argumentuje fiziološke i neuroendokrine osnove adaptivnog ponašanja, a posebno sa aspekta funkcionalne integracije organizama.

• Specifična predmetna kompetencija: EKOLOGIJA, ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I BIODIVERZITETA, ODRŽIVI RAZVOJ

Ova kompetencija omogućava učeniku da učestvuje u društvenim debatama radi donošenja važnih odluka, kao što su održivi razvoj i zaštita životne sredine, zaštita prirode i biodiverziteta.

Osnovni nivo

Razume osnovne principe zaštite životne sredine i prirode.

Srednji nivo

Zna osnovne mehanizme dejstva zagađujućih materija i mere za otklanjanje posledica zagađenja životne sredine, kao i osnovne faktore ugrožavanja prirode i biodiverziteta i mere za zaštitu prirode.

Napredni nivo

Razume složene funkcionalne i hijerarhijske veze između živih bića i njihove nežive okoline u eko-sistemima i biosferi, a posebno ulogu i mesto čoveka u prirodi i njegovu odgovornost za posledice sopstvenog razvoja.

Kroz nastavu filozofije učenici:

• Ovladavaju znanjima o elementima i principima valjane misli i aktivno ih koriste u strukturisanju vlastitog saznanja i algoritamskom rešavanju problema,
• Razumeju strukturu saznajnih sposobnosti, složeni odnos jezika i mišljenja u procesu saznavanja i razviju osetljivost za tipične grešeke u zaključivanju i dokazivanju prisutne u svakodnevnoj komunikaciji,
• Upoznaju metodološku strukturu naučnog i filozofskog istraživanja i osposobe se za primenu kritičko-racionalnih metoda u rešavanju praktičnih i teorijskih problema,
• Razumeju značaj istorijskog konteksta i razvojne dimenzije u nastanku filozofskih shvatanja, kao i uzajamno preplitanje kulturnih i intelektualnih tradicija u nastanku naučnih teorija i duhovnih tvorevina zapadne kulture,
• Ovladavaju različitim misaonim strategijama i unaprede samostalno i kritičko suđenje kroz analizu i interpretaciju filozofskih tekstova i rekonstrukciju filozofskih argumenata,
• Ovladavaju analizom kompleksnih pitanja i ideja zarad formiranja vlastitog pogleda na probleme savremenog sveta,
• Razlikuju saznajne od vrednosnih sudova i artikulišu vlastiti vrednosni sistem u suočavanju sa etičkim dilemama i izazovima društva u kome žive,
• Razvijaju osetljivost za socijalni i kulturni kontekst, identitet i razlike, ovladavaju veštinama uspešne komunikacije, timskog rada i praktikuju tehnike za konstruktivno rešavanje konflikata u svakodnevnom životu,
• Osposobljavaju se da preuzimu odgovornost za sebe, za druge, kao i za prirodno i društveno okruženje, i da sa uspehom učestvuju u javnom životu društva,
• Unapređuju sposobnosti za razložno (pismeno i usmeno) izlaganje misaonih sadržaja i učešće u raspravi na način koji doprinosi razvijanju atmosfere otvorenosti i uzajamnog uvažavanja,
• Usvajaju i praktikuju intelektualne vrline, stavove i vrednosti: intelektualnu otvorenost i radoznalost, istinoljubivost, uvažavanje svedočanstva i argumenta, spremnost na autokritiku, toleranciju prema razlikama u mišljenju i nepristrasnost u proceni vlastitih i tuđih stanovišta, postupaka i postignuća,
• Usvajaju celovit pristup obrazovanju koji se temelji na međuzavisnosti i transferu znanja iz različitih oblasti, usavršavaju metode i tehnike za pospešivanje vlastitog učenja, razvijaju interesovanje za (teorijska) znanja, umeća i veštine potrebne za dalje obrazovanje, individualni i profesionalni razvoj, i pripremaju se da u procesu doživotnog učenja adekvatno odgovore na neizvesnosti i promene u karijeri i socijalnom statusu.

Opšta predmetna kompetencija

Osnovni nivo

Učenik objašnjava pojave i procese na osnovu poznavanja fizičkih veličina i zakonitosti, rešava jednostavne probleme i računske zadatke uočavajući uzročno-posledične veze, koristeći eksplicitno date podatke i merenja; koristi pojmove i objašnjenja fizičkih pojava za razmatranje i rešavanje

pitanja vezanih za razvoj nauke i tehnologije, korišćenja prirodnih resursa i očuvanje životne sredine; pokazuje spremnost da se angažuje i konstruktivno doprinosi rešavanju problema sa kojima se suočava zajednica kojoj pripada.

Srednji nivo

Učenik objašnjava i rešava složenije fizičke probleme, računske i eksperimentalne zadatke izdvajajući bitne podatke koji se odnose na dati problem, uspostavljajući veze među njima i koristeći odgovarajuće zakone i matematičke relacije. Znanje iz fizike koristi pri rešavanju i tumačenju problema u drugim oblastima nauke, tehnologije i društva. Uz pomoć uputstva, učenik može da priprema, izvodi i opisuje oglede, eksperimente i jednostavna naučna istraživanja.

Napredni nivo

Učenik poseduje naučna znanja iz fizike koja mu omogućavaju rešavanje složenih fizičkih problema i računskih zadataka, izvođenje eksperimenata i donošenje zaključaka na osnovu poznatih modela i teorija. Ima razvijene istraživačke sposobnosti i može da predviđa tok i ishod fizičkih procesa i eksperimenata povezujući znanja i objašnjenja. Koristi naučnu argumentaciju i kritički analizira dobijene rezultate. Zna da se do rešenja problema može doći na više načina i bira najbolje u odnosu na zadate uslove.

• Specifična predmetna kompetencija: MEHANIKA

Osnovni nivo

Učenik opisuje i objašnjava kretanje krutih tela koristeći odgovarajuće fizičke veličine i pojmove. Učenik identifikuje sile koje deluju na telo koje se kreće, uključujući sile otpora i sile trenja. Učenik koristi pojam mehaničke energije i zakon održanja energije za opisivanje kretanja. Koristi merne instrumente za masu, dužinu, vreme i silu i pravilno izražava vrednosti ovih veličina.

Srednji nivo

Učenik opisuje i objašnjava kružno, oscilatorno i talasno kretanje, kao i kretanje tečnosti koristeći odgovarajuće fizičke veličine. Određuje uslove ravnoteže tela i rešava jednostavne probleme pri kretanju tela stalnim ubrzanjem. Tabelarno predstavljene rezultate merenja analizira, predstavlja grafički i određuje empirijsku zavisnost. Na konkretnim zadacima pokazuje razumevanje pojmova rad, energija, impuls i zakon održanja energije i impulsa.

Napredni nivo

Učenik opisuje i objašnjava složena kretanja i pojave. Koristeći primenljive zakone održanja, učenik bira najjednostavniji način rešavanja problema u odnosu na zadate uslove. Pri izboru mašina i motora koristi podatak o njihovom koeficijentu korisnog dejstva i zna načine kako da smanji negativan rad.

• Specifična predmetna kompetencija: ELEKTROMAGNETIZAM

Osnovni nivo

Učenik pokazuje razumevanje osnovnih pojmova, koji se odnose na električne i magnetne pojave, svojstava elektrostatičke sile, električne struje, električnog napona i otpora, električnog i magnetnog polja i interakcija u njima; primenjuje znanje na jednostavne problemske situacije; prepoznaje značaj i ograničenja tehnologije zasnovane na korišćenju električne struje i elektromagnetnih pojava. Učenik zna prednosti i nedostatke naizmenične u odnosu na jednosmernu struju kao i načine uštede električne energije u konkretnim situacijama.

Srednji nivo

Učenik razume pojmove, svojstva, principe i zakone u vezi sa električnim i magnetnim poljem i zna koje interakcije postoje u njima; zna na osnovu električnih i magnetnih svojstava materijala da odredi njihovu upotrebnu vrednost. Učenik rešava tipične probleme vezane za rad električnih kola, izvodi eksperimente i vrši merenja. Učenik zna kako merenja fizičkih veličina i kontrola procesa u raznim istraživačkim oblastima mogu da se svedu na merenje i kontrolu električnih i magnetnih efekata.

Napredni nivo

Učenik koristi i primenjuje znanje i naučne metode pri prepoznavanju električnih i magnetnih pojava; rešava probleme i eksperimentalne zadatke; formuliše naučna objašnjenja pojava i izvodi na činjenicama zasnovane zaključke. Učenik objašnjava elektromagnetne pojave na kojima se zasniva moderna tehnologija; procenjuje mogućnosti upotrebe složenijih svojstava električne struje, elektromagnetnih pojava i materijala sa električnim ili magnetnim svojstvima za nova tehnička rešenja i nove tehnologije.

• Specifična predmetna kompetencija: TOPLOTNA FIZIKA

Osnovni nivo

Učenik opisuje toplotna i mehanička svojstva supstancije i opisuje različita agregatna stanja. Razlikuje realni od idealnog gasa i koristi veze između parametara gasa. Razlikuje temperaturu od toplote i određuje smer toplotne razmene i određuje temperaturu ravnoteže.

Srednji nivo

Učenik objašnjava toplotne procese i rad toplotnog motora, povratne i nepovratne cikluse koristeći principe termodinamike i gasne zakone. Opisuje osobine supstancije pri zagrevanju i hlađenju i faznim prelazima. Na osnovu toplotnog kapaciteta i koeficijenta termičkog širenja, zaključuje o upotrebnoj vrednosti materijala.

Napredni nivo

Za objašnjavanje pojava u sistemima sa velikim brojem čestica i gasnih procesa učenik koristi vezu između makro i mikro parametara gasa (pritiska i srednje kinetičke energije molekula gasa, temperature i srednje kinetičke energije molekula gasa). Učenik koristi analizu grafika raspodele molekula po brzinama i dijagrame koji prikazuju promene stanja gasa u složenim ili cikličnim procesima kao i grafik koji opisuje međusobnu interakciju između molekula za objašnjavanje uzroka i posledica toplotnih procesa.

• Specifična predmetna kompetencija: OPTIKA

Osnovni nivo

Koristi osnovne osobine svetlosti za objašnjavanje svakodnevnih pojava iz linearne optike i njene primene.

Srednji nivo

Koristi svojstva raznih izvora i detektora svetlosti, kao i optičkih elemenata za rešavanje problema prostiranja svetlosti i primenu svetlosti za posmatranje, merenje, kontrolu i upravljanje u raznim oblastima nauke, tehnike i medicine.

Napredni nivo

Pokazuje razumevanje složenijih svojstava svetlosti koja dovode do pojava prelamanja, polarizacije, interferencije i difrakcije. Poznaje moguće primene ovih pojava u nauci, tehnici i medicini.

• Specifična predmetna kompetencija: STRUKTURA MATERIJE

Osnovni nivo

Učenik pokazuje razumevanje uloge slučajnih događaja u prirodnim pojavama; objašnjava pojave u mikrosvetu i svojstva materijala sa aspekta strukture materije; argumentovano diskutuje o prednostima i nedostacima korišćenja nuklearne energije. Učenik prepoznaje koristi i rizike od različitih vrsta zračenja u medicini, tehnologiji i svakodnevnom životu.

Srednji nivo

Učenik na osnovu fizičkih osobina materijala zaključuje o kretanju atoma, molekula i slobodnih elektrona i vezama između njih; zaključuje o promenama materije koje izazivaju promene u atomskom jezgru; pokazuje razumevanje osnovnih principa kvantne mehanike i fizike elementarnih čestica.

Napredni nivo

Učenik koristi principe kvantne mehanike za objašnjavanje odgovarajućih prirodnih pojava; objašnjava uticaj kvantne mehanike na promenu naučne paradigme i razvoj tehnologije.

• Specifična predmetna kompetencija: ASTRONOMIJA

Osnovni nivo

Učenik pokazuje razumevanje fizičkih pojava i zakona koji određuju strukturu i kretanje planeta, Sunčevog sistema i galaksija. Učenik shvata vezu između astronomskih otkrića i istorijskog razvoja nauke u celini. Koristi vremenske zone za računanje vremena kao i pojavu rotacije i revolucije za objašnjavanje prirodnih pojava.

Srednji nivo

Učenik pokazuje razumevanje potrebe za stalnim istraživanjem svemira i tehnologije koja je potrebna za to istraživanje. Učenik shvata ograničenja posmatranja kao načina ispitivanja prirode.

Napredni nivo

Učenik razume da objašnjenja procesa u kosmičkim razmerama zahtevaju opštije varijante fizičkih zakona koje koristimo na Zemlji. Učenik povezuje događaje u kosmičkim razmerama sa događajima na Zemlji i daje naučna objašnjenja tih uzročno-posledičnih veza.

Na kraju srednjeg obrazovanja, na osnovu stečenih znanja, veština i umenja iz fizike učenik razume pojmove, pojave i procese iz svakodnevnog života. Koristi ta znanja da se bezbedno kreće i rukuje supstancama, tehničkim proizvodima i ostvaruje primerenu komunikaciju sa ljudima i životnom sredinom. Učenik shvata kako naučne ideje doprinose tehnološkim promenama koje se ugrađuju u industriju, saobraćaj, medicinu, energetiku i poboljšavaju kvalitet svakodnevnog života i osposobljeni su da na osnovu toga konstruktivno diskutuju o pitanjima koja mogu uticati na njihov život, društvo i budućnost šire i uže lokalne sredine. Učenik učenjem fizike dolazi do određenih nivoa znanja i umenja koja mu omogućavaju da u nekim situacijama samostalno donose odluke i preuzima inicijativu u rešavanju različitih životnih i profesionalnih zadataka. U fizici kao fundamentalnoj prirodnoj nauci do saznanja, objašnjenja, procena, primene, analize i sinteze znanja dolazi se naučnom metodom, na osnovu eksperimentalnih rezultata merenja i modela. Zato je fizika i eksperimentalna nauka, a njen glavni metod istraživanja jeste naučni metod. Svaki učenik učenjem sadržaja fizike i usvajanjem naučnog pristupa kroz ispitivanje fizičkih svojstava i procesa i povezivanjem rezultata sa praktičnom primenom i svakodnevnim životom razvija značajne kategorije mišljenja. Učenjem fizike unapređuje sposobnost komunikacije tako što je usvojio naučnu terminologiju i specifičan jezik fizike (SI sistem jedinica, formule, istraživački pristup rešavanju problema, merenje i obrada dobijenih podataka). Učenici kroz sadržaje i metode fizike razvijaju funkcionalnu pismenost koja je uslov za nastavak školovanja ili za tržište rada.

Osnovni nivo

Učenik razume pojave i procese na osnovu poznavanja fizičkih veličina i zakonitosti, rešava jednostavne probleme uočavajući uzročno-posledične veze, koristeći eksplicitno date podatke i merenja. Može da priprema i izvodi jednostavne eksperimente uz pomoć mentora. Navodi mogućnosti primene zakona fizike u različitim ljudskim delatnostima: ekologija, saobraćaj, medicina, energetika, ekonomija i u svakodnevnim situacijama. Koristi stečena znanja, umenja i veštine iz fizike u praksi i svakodnevnom životu za poštovanje pravila bezopasnog kretanja transportnih sredstava i pešaka i za bezbedno i pravilno korišćenje električnih uređaja.

Srednji nivo

Učenik objašnjava i rešava složenije fizičke probleme izdvajajući bitne podatke koji se odnose na dati problem, uspostavljajući veze među njima i koristeći odgovarajuće zakone i matematičke relacije. Samostalno pripremaju i izvode jednostavne eksperimente. Znanja iz fizike primenjuje pri rešavanju, razumevanju i tumačenju problema u drugim oblastima nauke, tehnologije i društva. Učenik ima odgovoran odnos prema očuvanju prirodnih resursa i ekološke ravnoteže.

Napredni nivo

Učenik poseduje funkcionalna stručna znanja iz fizike koja mu omogućavaju analizu i primenu na rešavanje složenih fizičkih problema i računskih zadataka. Samostalno planira i izvodi eksperimente i donosi zaključke, objašnjenja i procene na osnovu poznatih modela i teorija. Ima razvijene istraživačke sposobnosti i može da predviđa tok i ishod fizičkih procesa i eskperimenata povezujući znanja i objašnjenja. Koristi naučnu argumentaciju i kritički analizira dobijene rezultate. Zna da se do rešenja problema može doći na više načina i bira najbolje u odnosu na definisane uslove.

Opšta predmetna kompetencija

Učenjem nastavnog predmeta Geografija učenik je osposobljen da koristi praktične veštine (orijentacija u prostoru, praktično korišćenje i poznavanje geografske karte, geografskih modela, savremenih tehnologija – GPS i GIS i instrumente (kompas, termometar, kišomer, vetrokaz, barometar) radi lakšeg snalaženja u prostoru i vremenu. Učenik je osposobljen da primenjuje geografska znanja o elementima geografske sredine (reljef, klima, hidrografija, živi svet, prirodni resursi, privreda, stanovništvo, naselja, saobraćaj), o njihovom razvoju, međusobnim odnosima, vezama, očuvanju i racionalnom korišćenju radi planiranja i unapređivanja ličnih i društvenih potreba, nacionalnih i evropskih vrednosti.

Osnovni nivo

Primenjuje i tumači različite izvore sa geografskim informacijama (geografska karta, geografski modeli, GPS, časopisi, naučnopopularna literatura, statistički podaci, internet) radi planiranja i organizovanja različitih aktivnosti. Koristi osnovna znanja o geografskim činjenicama da bi razumeo, zaštitio i racionalno koristio prirodne i društvene resurse u lokalnoj sredini, Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

Srednji nivo

Kartografski prikazuje geografske objekte, pojave i procese; razume mogućnosti primene savremenih tehnologija radi planiranja i rešavanja različitih ličnih i društvenih potreba. Samostalno objašnjava prirodne i društvene uslove i resurse i razume njihov uticaj na nearavnomeran društvenoekonomski razvoj Republike Srbije i regiona i aktivno učestvuje u valorizaciji geografske sredine. Razume savremene probleme u lokalnoj sredini i svojoj državi, predlaže načine i učestvuje u akcijama za njihovo rešavanje.

Napredni nivo

Koristi analogne i digitalne geografske karte, geografske i statističke istraživačke metode; upoređuje i kritički razmatra odgovarajuće naučne podatke da bi objasnio geografske činjenice i njihov doprinos za rešavanje društvenih potreba i problema. Kritički analizira i objašnjava geografske veze i odnose između solarnog sistema, geološkog razvoja Zemlje, prirodnih uslova i resursa i poštuje principe održivog razvoja. Analizira i argumentovano objašnjava društvenoekonomske karakteristike regionalnog razvoja Republike Srbije i regionalnih celina u svetu; predviđa i učestvuje u regionalnom razvoju, zaštiti i unapređivanju lokalne sredine.

• Specifična predmetna kompetencija: PRIMENA GEOGRAFSKIH VEŠTINA ZA ORGANIZOVANJE AKTIVNOSTI U PROSTORU I VREMENU

Osnovni nivo

Primenjuje i tumači geografske elemente koji su prikazani na kartama različitog razmera i sadržaja, koristi GPS (sistem za globalno pozicioniranje) i ostale usmene i pisane izvore sa geografskim informacijama za sakupljanje podataka na terenu koje povezuje i koristi za planiranje i organizovanje svojih aktivnosti u neposrednom okruženju.

Srednji nivo

Predstavlja geografske elemente kartografskim izražajnim sredstvima i razume mogućnosti primene savremenih tehnologija (GIS) za arhiviranje i prikazivanje kartografskih podataka radi planiranja i obavljanja različitih aktivnosti koje su značajne za razvoj društva.

Napredni nivo

Analizira geografske elemente prikazane na analognim i digitalnim kartama; procenjuje kvalitet i tačnost; razume potrebu ažuriranja podataka radi njihovog korišćenja za naučna, privredna, demografska i druga planiranja.

• Specifična predmetna kompetencija: KORIŠĆENJE GEOGRAFSKIH ZNANJA ZA AKTIVNO I ODGOVORNO UČEŠĆE U ŽIVOTU ZAJEDNICE

Osnovni nivo

Koristi znanja o osnovnim prirodnim i društvenim resursima u lokalnoj sredini i Republici Srbiji, razume njihove vrednosti i racionalno ih koristi u svakodnevnom životu.

Srednji nivo

Izučava i procenjuje prirodne i društvene uslove i resurse, njihov uticaj na neravnomeran društvenoekonomski razvoj Republike Srbije i regiona i u svojoj sredini predlaže načine za njihovo ublažavanje.

Napredni nivo

Analizira, diskutuje i tumači regionalni razvoj Republike Srbije i regionalnih celina u svetu; poštuje principe održivog razvoja i učestvuje u unapređivanju nacionalnih i evropskih vrednosti.

Osnovne i specifične kompetencije predmeta Građansko vaspitanje su:

• aktivno učestvovanje u procesu obrazovanja i vaspitanja
• posedovanje saznanja, umeća, sposobnosti i vrednosti neophodnih za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.
• razvijena kooperativnost u grupnom radu, dogovaranje i saradnja sa vršnjacima i odraslima
• samosvesnost, samopoštovanje i uvažavanje drugih
• prepoznavanje i razumevanje sopstvenih osećanja i potreba kao i njihove međusobne povezanost kao uz sposobnost zaštite i ostvarenja ličnih  potreba na način koji ne ugrožava druge
• razvijene komunikativne sposobnosti, neverbalne i verbalne komunikacije, veština nenasilne komunikacije
• uspešna primena veština nenasilne komunikacije u rešavanju sukoba i vršnjačkom posredovanju
• razvijeno kreativno izražavanje
• jasna spoznaja neposrednog društvenog okruženja i sopstvenog mesta u njemu
• uvažavanje dečijih prava I sposobnost da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju
• razvijenost i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti
• razvijene kompetencije za demokratsku kulturu

Opšta predmetna kompetencija

Učenjem hemije učenik razvija razumevanje za povezanost strukture supstance sa njenim svojstvima i praktičnom primenom. Time razvija naučnu pismenost kao osnovu za: (a) praćenje informacija o doprinosu hemije tehnološkim promenama koje se ugrađuju u industriju, poljoprivredu, medicinu, farmaciju i poboljšavaju kvalitet svakodnevnog života; (b) diskusiju o pitanjima/temama u vezi sa zaštitom životne sredine, inicijativu i preduzimljivost u zaštiti životne sredine; (v) kritičko preispitivanje informacija u vezi s različitim proizvodima industrije (materijalima, prehrambenim proizvodima, sredstvima za higijenu, lekovima, gorivom, đubrivima), njihovim uticajem na zdravlje i životnu sredinu; (g) donošenje odluka pri izboru i primeni proizvoda. Na kraju srednjeg obrazovanja svaki učenik bezbedno rukuje supstancama i komercijalnim proizvodima na osnovu poznavanja svojstava i promena supstanci koje ulaze u sastav proizvoda.

Kroz nastavu i učenje hemije učenik upoznaje naučni metod kojim se u hemiji dolazi do podataka, na osnovu kojih se formulišu teorijska objašnjenja i modeli, i osposobljen je da kroz eksperimentalni rad saznaje o svojstvima i promenama supstanci. Unapređena je sposobnost svakog učenika da koristi informacije iskazane hemijskim jezikom: hemijskim terminima, hemijskim simbolima, formulama i hemijskim jednačinama.

Osnovni nivo

Na kraju srednjeg obrazovanja učenik razume šta je predmet istraživanja hemije kao nauke, kako se u hemiji dolazi do saznanja, kao i ulogu i doprinos hemije u različitim oblastima ljudske delatnosti i u ukupnom razvoju društva. Učenik rukuje proizvodima/supstancama (neorganskim i organskim jedinjenjima) u skladu s oznakama opasnosti, upozorenja i obaveštenja na ambalaži, pridržava se pravila o načinu čuvanja supstanci (proizvoda) i o odlaganju otpada i preduzima aktivnosti koje doprinose zaštiti životne sredine. Izbor i primenu proizvoda (materijala, prehrambenih proizvoda, sredstava za higijenu i sl.) bazira na poznavanju svojstava supstanci. Priprema rastvor određenog procentnog sastava prema potrebama u svakodnevnom životu i/ili profesionalnoj delatnosti za koju se obrazuje. Pravilnu ishranu i ostale aktivnosti u vezi sa očuvanjem zdravlja zasniva na poznavanju svojstava i izvora biološki važnih jedinjenja i njihove uloge u živim sistemima. Učenik ume da pravilno i bezbedno izvede jednostavne oglede i objasni dobijene rezultate ili pronađe objašnjenje u različitim izvorima, koristeći se hemijskim jezikom (terminima, hemijskim simbolima, formulama i hemijskim jednačinama).

Srednji nivo

Na kraju srednjeg obrazovanja učenik povezuje primenu supstanci u svakodnevnom životu, struci i industrijskoj proizvodnji s fizičkim i hemijskim svojstvima supstanci, a svojstva supstanci sa strukturom i interakcijama između čestica. Povezuje uzroke hemijskih reakcija, toplotne efekte koji prate hemijske reakcije, faktore koji utiču na brzinu hemijske reakcije i hemijsku ravnotežu sa primerima hemijskih reakcija u svakodnevnom životu, struci i industrijskoj proizvodnji. Učenik razume ulogu eksperimentalnog rada u hemiji u formiranju i proveravanju naučnog znanja, identifikovanju i sintezi jedinjenja, i ume da u eksperimentalnom radu prikupi kvalitativne i kvantitativne podatke o svojstvima i promenama supstanci. Koristi odgovarajuću hemijsku terminologiju, hemijske simbole, formule i hemijske jednačine. Prati diskusiju i, na osnovu argumenata, zauzima stav o ulozi i primeni hemije u svakodnevnom životu, o efektima savremene tehnologije i tehnoloških procesa na društvo i životnu sredinu.

Napredni nivo

Na kraju srednjeg obrazovanja učenik može da predvidi fizička i hemijska svojstva supstanci na osnovu elektronske konfiguracije atoma elemenata, tipa hemijske veze i uticaja međumolekulskih interakcija. Učenik predviđa svojstva disperznog sistema i primenjuje različite načine kvantitativnog izražavanja sastava rastvora. Planira, pravilno i bezbedno izvodi hemijske reakcije, izračunava masu, količinu i broj čestica supstanci koje učestvuju u reakciji, koristi izraze za brzinu reakcije i konstantu ravnoteže. Učenik ima razvijene veštine za laboratorijski rad, istraživanje svojstava i promena

supstanci i rešavanje problema. U objašnjavanju svojstava i promena supstanci koristi odgovarajuće hemijske termine, hemijske simbole, formule i hemijske jednačine. Diskutuje o ulozi hemije u svakodnevnom životu, o efektima savremene tehnologije i tehnoloških procesa na društvo i životnu sredinu. Predlaže aktivnosti u cilju očuvanja životne sredine.

• Specifična predmetna kompetencija: HEMIJSKA PISMENOST

Na kraju srednjeg obrazovanja učenik je formirao hemijsku pismenost kao osnovu za praćenje razvoja hemije kao nauke i za razumevanje povezanosti hemije, hemijske tehnologije i razvoja društva. Hemijska pismenost pomaže donošenju odluka u vezi s korišćenjem različitih proizvoda u svakodnevnom životu, kao i aktivnom odnosu prema očuvanju zdravlja i životne sredine.

Osnovni nivo

Učenik je formirao pojmovni okvir kao osnovu za razumevanje okruženja u kome živi, posebno svojstava i promena supstanci i komercijalnih proizvoda s kojima je u kontaktu u svakodnevnom životu i struci. Pravilnom upotrebom supstanci brine o očuvanju zdravlja i životne sredine. Ima razvijene veštine za bezbedno i odgovorno rukovanje supstancama (proizvodima) i pravilno skladištenje otpada.

Srednji nivo

Učenik je formirao pojmovni okvir za praćenje informacija u oblasti hemije kao nauke, o doprinosu hemije razvoju tehnologije i društva. Sagledava kvalitativne karakteristike i kvantitativne odnose u hemijskim reakcijama i povezuje ih sa uticajima na životnu sredinu, proizvodnju i razvoj društva. Pojmovni okvir pomaže praćenju javnih diskusija u vezi s primenom određene tehnologije i uticaju na zdravlje pojedinca i životnu sredinu, kao i za donošenje odluka u vezi s izborom proizvoda i načinom njihovog korišćenja.

Napredni nivo

Na kraju srednjeg obrazovanja učenik primenjuje fundamentalne principe u vezi sa strukturom, svojstvima i promenama supstanci u osmišljavanju strategije i rešavanju problema, postavljanju hipoteza i planiranju istraživanja za proveru hipoteza, analiziranju i interpretaciji prikupljenih podataka i izvođenju zaključaka na osnovu podataka i činjenica. Učenik vrednuje postupke i alternativne pristupe rešavanju problema, vrednuje dobijene rezultate i donosi odluke na osnovu razumevanja hemijskih pojmova.

• Specifična predmetna kompetencija: NAUČNI METOD U HEMIJI I HEMIJSKI JEZIK

Na kraju srednjeg obrazovanja učenik prikuplja podatke o svojstvima i promenama supstanci posmatranjem i merenjem; planira i opisuje postupak; pravilno i bezbedno rukuje supstancama, priborom, posuđem i instrumentima; predstavlja rezultate tabelarno i grafički; uočava trendove i koristi hemijski jezik (hemijski termini, hemijski simboli, formule i hemijske jednačine) za formulisanje objašnjenja, zaključaka i generalizacija.

Osnovni nivo

Učenik prati postupak i ume da: ispita svojstva i promene supstanci; izvede merenje fizičkih veličina; pravilno i bezbedno rukuje supstancama, priborom, posuđem i instrumentima; opiše postupak i predstavi rezultate prema zadatom obrascu; objasni dobijene rezultate ili pronađe objašnjenje u različitim izvorima, koristeći hemijsku terminologiju, hemijske simbole, formule i hemijske jednačine.

Srednji nivo

Učenik ume da: u eksperimentalnom radu prikupi kvalitativne i kvantitativne podatke o svojstvima i promenama supstanci; koristi odgovarajuću aparaturu i instrumente; meri, računa i koristi odgovarajuće jedinice; formuliše objašnjenja i zaključke koristeći hemijski jezik (termine, hemijske simbole, formule i hemijske jednačine).

Napredni nivo

Učenik planira i izvodi eksperimente (analizira problem, pretpostavlja i diskutuje moguća rešenja/rezultate; identifikuje promenljive, planira postupke za kontrolu nezavisnih promenljivih, prikuplja podatke o zavisnim promenljivim); analizira podatke, kritički preispituje postupke i rezultate, objašnjava uočene pravilnosti i izvodi zaključke; priprema pisani ili usmeni izveštaj o eksperimentalnom radu/istraživanju; prikazuje rezultate merenja vodeći računa o tačnosti instrumenta i značajnim ciframa. Razmenjuje informacije povezane s hemijom na različite načine, usmeno, u pisanom vidu, u vidu tabelarnih i grafičkih prikaza, pomoću hemijskih simbola, formula i hemijskih jednačina.

Opšta predmetna kompetencija

Učenjem istorije obogaćuju se znanja o prošlosti, razvijaju analitičke veštine neophodne za kritičko sagledavanje savremenog sveta, njegovih istorijskih korena i aktuelnih civilizacijskih tokova. Nastava i učenje istorije priprema učenika za odgovorno učešće u demokratskom društvu brzih društvenih, tehnoloških i ekonomskih promena i osposobljava ga da kroz udruživanje i saradnju doprinese da se adekvatno odgovori na savremene izazove na lokalnom, regionalnom, evropskom i globalnom nivou. Učeniku se kroz nastavu istorije omogućava razvoj grupnih identiteta (nacionalni, državni, regionalni, evropski), čime se obogaćuje i lični identitet. Poseban akcenat je stavljen na razumevanje istorijskih i savremenih promena, ali i na izgradnju demokratskih vrednosti koje podrazumevaju poštovanje ljudskih prava, razvijanje interkulturalnog dijaloga i saradnje, odnosa prema raznovrsnoj kulturno-istorijskoj baštini, tolerantnog odnosa prema drugačijim stavovima i pogledima na svet. Učenik kroz nastavu istorije treba da iskaže i proaktivan odnos u razumevanju postojećih unutrašnjih i regionalnih konflikata sa istorijskom dimenzijom i doprinese njihovom prevazilaženju.

Osnovni nivo

Učenik koristi osnovna istorijska znanja (pravilno upotrebljava istorijske pojmove, hronologiju, orijentiše se u istorijskom prostoru, poznaje najvažniju istorijsku faktografiju) u razumevanju pojava i procesa iz prošlosti koji su oblikovali savremeno društvo, kao i određene nacionalne, regionalne, pa i evropski identitet. Razvijaju se veštine neophodne za uspostavljanje kritičkog odnosa prema različitim istorijskim i društvenim pojavama. Učenik izgrađuje svest o sopstvenoj odgovornosti u savremenom društvu, razvija stavove neophodne za život u savremenom demokratskom okruženju i učešću u različitim društvenim procesima (poštovanje ljudskih

prava, negovanje kulture sećanja, tolerancija i uvažavanje drugačijeg kulturnog identiteta i nasleđa i rešavanje nesporazuma kroz izgradnju konsenzusa).

Srednji nivo

Učenik razvija posebna istorijska znanja i naročito analitičke veštine komparacije različitih izvora informacija, procenjujući njihovu relevantnost, objektivnost i kompleksnost. Veoma važnu dimenziju nastave istorije predstavlja razumevanje funkcionisanja savremenog sveta, njegovih istorijskih korena i onih pojava koje svojim dugim trajanjem oblikuju sadašnjicu.

Napredni nivo

Učenik razume, analizira i kritički prosuđuje kompleksnije istorijske, kao i savremene događaje, pojave i procese sa istorijskom dimenzijom, uz upotrebu različitih istorijskih izvora. Učenik je u stanju da uoči posledice stereotipa i propagande na savremeno društvo, ljudska prava i političko okruženje, da argumentovano vodi debatu uz međusobno uvažavanje, negovanje tolerancije i unapređivanje interkulturalnog dijaloga, kao i da pismeno i grafički prikazuje rezultate svog istraživanja uz korišćenje odgovarajućih kompjuterskih programa.

• Specifična predmetna kompetencija: RAZUMEVANJE ISTORIJE I KRITIČKI ODNOS PREMA PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI

Osnovni nivo

Imenujući najvažnije istorijske događaje, pojave, procese i ličnosti učenik stvara osnov za bolje razumevanje prošlosti sopstvenog naroda, države, regiona, Evrope i čovečanstva. Poznaje i koristi hronologiju neophodnu za snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama. Orijentiše se u istorijskom i savremenom prostoru. Razume istorijske fenomene koji su uticali na stvaranje civilizacija, društva, država i nacija. Prepoznaje društvene, ekonomske i kulturne promene koje su oblikovale savremeni svet. Ima kritički odnos prema tumačenju i rekonstrukciji prošlosti i tumačenju savremenih događaja primenjujući multiperspektivni pristup. Kvalitetno bira raznovrsne informacije iz različitih izvora, kritički ih analizira, poredi i sintetiše da bi sveobuhvatnije sagledao prošlost i sadašnjost.

Srednji nivo

Analizira specifičnosti određenih istorijskih pojmova i koristi ih u odgovarajućem kontekstu. Razume različite državne, političke i društvene promene u istoriji, čime se bolje orijentiše kroz istorijsko vreme, istorijski i savremeni geopolitički prostor. Procenjuje relevantnost i kvalitet različitih izvora informacija preko kojih se formira slika o

pojedinim istorijskim ili savremenim fenomenima. Povezuje pojedine procese, pojave i događaje iz nacionalne, regionalne i opšte istorije. Razvija i nadgrađuje svoje različite identitete.

Napredni nivo

Analizira i kritički prosuđuje o pojedinim istorijskim događajima, pojavama i procesima iz nacionalne, regionalne i opšte istorije, kao i istorijske i savremene izvore informacija. Unapređuje funkcionalne veštine upotrebom različitih računarskih programa neophodnih za prezentovanje rezultata elementarnih istorijskih istraživanja zasnovanih na korišćenju odabranih izvora i istoriografske literature. Produbljuje razumevanje prošlosti analiziranjem savremenih, pre svega društvenih i kulturnih pojava i procesa u istorijskom kontekstu.

• Specifična predmetna kompetencija: RAZUMEVANJE ISTORIJE I SAVREMENIH IDENTITETA KAO OSNOVA ZA AKTIVNO UČESTVOVANJE U DRUŠTVU

Osnovni nivo

Uočava različite kulturne, društvene, političke i religijske poglede na prošlost čime gradi i upotpunjuje sopstveni identitet. Razvija vrednosni sistem demokratskog društva utemeljen na humanističkim postulatima i poštovanju drugačijeg stanovišta. Primenjuje osnovne elemente interkulturalnog dijaloga oslanjajući se na prošlost, identitet i kulturu svog, ali i drugih naroda u Srbiji, regionu, Evropi i svetu. Neguje tolerantan vid komunikacije, poštovanje ljudskih prava, raznovrsnih kulturnih tradicija. Prepoznaje uzroke i posledice istorijskih i savremenih konflikata i razvija stavove koji vode njihovom prevazilaženju. Uočava raznovrsne posledice prelomnih društvenih, političkih, ekonomskih i događaja iz kulture i sveta nauke, pojava i procesa iz prošlosti, čime se omogućava bolje sagledavanje savremenog konteksta u kome žive i stvaranje preduslova za kreativan odnos prema neposrednom društvenom okruženju.

Srednji nivo

Analizira predrasude, stereotipe, različite vidove propagande i njihove posledice u istorijskim i savremenim izvorima informacija. Vrednuje objektivnost izvora informacija i gradi odgovoran odnos prema osetljivim pojavama iz prošlosti i sadašnjosti. Definiše istorijske pojave dugog trajanja; uočava sličnosti i razlike u odnosu na savremeni kontekst, što doprinosi razumevanju istorijske osnove savremenih pojava. Prepoznaje regionalne veze na polju zajedničke političke, društvene, ekonomske i kulturne prošlosti. Gradi tolerantan odnos prema pripadnicima drugih nacija ili veroispovesti u regionalnom i unutardržavnom kontekstu,

neophodan u prevenciji potencijalnih konflikata. Razvija i nadgrađuje svoje različite identitete i razume različitost identiteta drugih ljudi.

Napredni nivo

Unapređuje tolerantan odnos u komunikaciji vođenjem argumentovane debate o važnim temama iz istorije i savremenog života zasnovane na međusobnom uvažavanju stavova, različitih nacionalnih, idejnih, konfesionalnih ili kulturnih pozicija, čime se gradi konstruktivan odnos za kvalitetan život u multikulturalnom društvu.

Opšta predmetna kompetencija

Opšta predmetna kompetencija ili jezička komunikativna kompetencija obuhvataposedovanje svesti o jeziku kao komunikacionom sredstvu, raspolaganje osnovnom jezičkom pismenošću i shvatanje povezanosti između jezikâ i kulturnih identiteta. Ona omogućava učeniku  da se koristi jednostavnim jezičkim sredstvima u cilju obavljanja elementarne pismene i usmene komunikacije, ostvarivanja interakcije i prenošenja informativnih i drugih sadržaja iz polaznog jezika ka ciljnom i obrnuto, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

Osnovni nivo

Učenik razume glavne informacije u najjednostavnijim pisanim i usmenim iskazima. U

usmenom i pisanom opštenju koristi najjednostavnija jezička sredstva. Poznaje osnovne gramatičke i leksičke elemente. Razume osnovne pojave i procese ciljne kulture.

Srednji nivo

Učenik razume prepoznatljive i predvidive informacije u frekventnijim i jednostavnijim vrstama pisanih tekstova i formama usmenog opštenja, a koje se odnose na njemu bliske situacije i pojave. Koristi tipske fraze, gotove izraze, konstrukcije i proste rečenice za formulisanje konkretnih iskaza. Poznaje određeni broj pravilnih gramatičkih elemenata i struktura i osnovnu leksiku iz domena sopstvene svakodnevice i neposrednog interesovanja. Poseduje svest o suštinskim sličnostima i razlikama između svoje i ciljne kulture.

Napredni nivo

Učenik razume veći broj reči i izraza u usmenoj i pisanoj komunikaciji. Poseduj elementarni repertoar jezičkih sredstava za savladavanje tipičnih i uobičajenih komunikativnih situacija. Učenik poznaje većinu jednostavnijih i određeni broj složenijih gramatičkih pravila i frekventne leksike. Učenik prihvata postojanje razlika između sopstvene i ciljne kulture i prilagođava svoje ponašanje osnovnim opšteprihvaćenim društvenim konvencijama

• SPECIFIČNA PREDMETNA KOMPETENCIJA: Funkcionalno-pragmatička kompetencija

Funkcionalno-pragmatička kompetencija predstavlja komunikativnu kompetenciju u užem  smislu i obuhvata umeće recepcije (razumevanja govora i razumevanja pisanog teksta), umeće produkcije (pisano i usmeno izražavanje), umeće interakcije i umeće jezičkog posredovanja(medijacije).

Osnovni nivo

Učenik razume najfrekventnije reči i izraze, kao i najjednostavnije pisane tekstualne forme. Ume da obavi osnovne komunikativne aktivnosti (pozdravljanje, predstavljanje, dobrodošlica, opraštanje, zahvaljivanje, pružanje informacija o sebi).

Srednji nivo

Učenik razume uobičajene reči, izraze, fraze i kratke vezane usmene iskaze i zapise. Snalazib se u kratkim i uvežbanim komunikacionim sekvencama i ulogama, uz upotrebu naučenih i uobičajenih fraza i formula.

Napredni nivo

Učenik razume frekventne i uobičajene pisane i usmene iskaze, kao i kratke, jednostavne tekstove i usmene priloge vezane za poznate teme, pojave i događaje. Obavlja osnovne jezičke funkcije u pisanom i usmenom opštenju.

• SPECIFIČNA PREDMETNA KOMPETENCIJA: Lingvistička kompetencija

Lingvistička kompetencija se odnosi na poznavanje i razumevanje principa funkcionisanja i upotrebe jezika i obuhvata fonološko-fonetska, pravopisna, leksička, semantička, gramatička (morfosintaksička) znanja.

Osnovni nivo

Učenik poznaje izgovor frekventnih, ponavljanih i memorisanih glasova, kao i nekih najčešćih glasovnih grupa. Povezuje glasove i način(e) njihovog zapisivanja u uvežbanim rečima. Poznaje ograničeni broj regularnih morfoloških oblika i sintaksičkih struktura u okviru naučenog kontigenta jezičkih sredstava. Koristi elementarne i najfrekventnije reči i izraze za savladavanje osnovnih komunikativnih aktivnosti.

Srednji nivo

Učenik poznaje ispravan izgovor većine glasova i glasovnih grupa, uz ograničenja akcenatsko-intonacijske prirode. Učenik ispravno zapisuje glasove i glasovne kombinacije i poznaje određen broj osnovnih pravopisnih pravila. Učenik poznaje jednostavne gramatičke elemente i konstrukcije. Učenik poznaje ograničeni repertoar gotovih izraza i višečlanih konstrukcija.

Napredni nivo

Učenik uglavnom pravilno izgovara sve glasove i glasovne grupe, čak i u težim i vneuvežbanim kombinacijama glasova, uz poštovanje akcenatsko-intonacijskih pravila. Zapisuje reči i izraze s relativnom ortografskom tačnošću i poznaje frekventna pravopisna pravila. Poznaje određeni broj gramatičkih elemenata i konstrukcija, uključujući i najčešće izuzetke, kao i osnovne načine tvorbe imenica, glagola, prideva. Učenik poznaje frekventne leksičke elemente koji se odnose na bliske teme.

• SPECIFIČNA PREDMETNA KOMPETENCIJA: Interkulturna kompetencija

Osnovni nivo

Učenik poznaje osnovne pojave i procese koji odlikuju svakodnevni život ciljne kulture, poznaje osnovne prostorne i vremenske okvire razvoja ciljne kulture, kao i najznačajnije ličnosti i dela iz istorije i savremenog doba. Učenik pokazuje interesovanje za određene pojave i ličnosti ciljne kulture.

Srednji nivo

Učenik poseduje osnovna znanja o razlikama u svakodnevnom životu i razume da su razlike posledica složenosti kulture. Učenik poznaje i razume osnovne prirodne i društvene specifičnosti ciljne kulture. Učenik poseduje svest o osnovnim sličnostima i razlikama između  svoje i ciljne kulture i prepoznaje/izbegava najkritičnije tabue i nesporazume u komunikaciji. Neguje pozitivan i otvoren stav prema razlikama koje prepoznaje između svoje i ciljne kulture.

Napredni nivo

Učenik poseduje opšta znanja o svakodnevnom životu, društvu i kulturi latinskog jezika. Razume uticaj prirodnih i društvenih pojava na procese u vlastitoj i ciljnoj kulturi; razume položaj zemalja ciljne kulture u svetu i njihovu vezu sa vlastitom kulturom. Prihvata razlike koje postoje između vlastite i ciljne kulture i ume da prilagodi ponašanje osnovnim konvencijama. Neguje stav otvorenosti i radoznalosti prema ciljnoj kulturi i poseduje osnovne veštine za kritičko istraživanje i razumevanje pojava ciljne i vlastite kulture.

Opšte kompetencije

• Kritičko mišljenje i rešavanje problema – učenici će koristiti različite vrste rasuđivanja da rešavaju problem na uobičajen ili inovativan način
• Komunikacija – učenici će komunicirati urazličitim kontekstima kroz različite umetničke medije, uključujući tehnologije, znatida prenesu svoje ideje i da se tumače ideje drugih.
• Saradnja – učenici će raditi efikasno u saradničkom okruženju, umeti da podele I prihvate odgovornost, s poštovanjem private tuđe ideje da bi postigli zajednički cilj.
• Kreativnost – učenici će naći inspiraciju na raznim izvorima, znati da ih procene, dođu do kreativne ideje koju će pretvori u lično smislene produkte.
• Inovativnost – učenici će procese, sprovesti kreativne ideje, koristiti tradicionalne ideje da stvore nove I postojeće radove vizuelnih i izvođačkih umetnosti.
• Informatička pismenost – učenici će moći da procenjuju informacije iz različitih izvora sa razumevanjem i kreativno.
• Medijska pismenost – učenici će analizirati i koristiti medije, da razumeju funkcionisanje medija i iformacija i tumače ih.
• IKT pismenost – učenici će sa razumevanjem koristiti tehnologiju efikasno za istraživanje, pristup, stvaranje i komunikaciju.
• Fleksibilnost i prilagodljivost – učenici će biti fleksibilni i prilagoditi se promenama u različitim umetničkim kontekstima.
• Inicijativa – učenici će biti motivisani da upravljaju svojim ciljevima znati da efikasno koriste vremne i da se kontinuirano napreduju kao umetnici. Posvećenost učenju.
• Socijalne i interkulturalne veštine – učenici rade produktivno poštujući kulturne i društvene razlike u različitim timovima.
• Produktivnost i odgovornost – učenici će postaviti ciljeve, prihvatati odgovornost i usavršavati svoj rad da zadovolje visoke standarde.
• Liderstvo i odgovornost – učenici će koristiti umetnost da inspiriše druge, znati da vode i optimizuju veštine članova tima u rešavanju problema koje imaju u radu.

Specifične kompetencije

• Slikovna kompetencija –učenici uče da tumače, razumeju i stvaraju vizuelne poruke
• Medijska pismenost – oblikovanje u digitalnim medijima je polje likovne umetnosti (veb dizajn, digitalna fotografija…)
• Umetnost kao obrazovna vrednost – umetnost nema samo dekorativnu funkciju već sa sobom nosi niz poruka koje učenici treba da razumeju
• Smislenost – radovi u nastavi likovne kulture nastaju korišćenjem različitih medija na osnovu učeničkih ideja. Rad sa različitim materijalima čiji se čulni kvalitet svesno doživljava, oseća i iskusi. Učenici polaze od ideje koja se materijalizuje u nekom od likovnih medija.
• Slikovno mišljenje – za kognitivni razvoj dece i mladih neophodno je slikovno mišljenje. Mentalne slike omogućavaju prevazilaženje ograničenosti senzomotornog ovde i sada funkcionisanja. Mentalne slike omogućavaju deci da anticipiraju događaje koji se ponavljaju i da unapred planiraju svoje akcije.
• Orijentacija na rad i produkt rada – likovni rad u nastavi likovne kulture je rezultat korišćenja različitih materijala i alata. Kroz nastavu se uz pomoć praktičnih veština učeničkika dolazi do rezultata tako da je nastava izvođački process koji je u sklopu učenja u nastavi.
• Fluktuacija ideja – fleksibilnost kao bitan aspekt bogatstva ideja; originalnost nekonvencionalnih ideja, osetljivost za probleme;
• Estetsko iskustvo – sastoji se od složenih tenzija koje unapređuje senzorne, kognitivne i emocionalne veštine i stavove.

Opšta predmetna kompetencija

Učenjem matematike učenik je osposobljen da misli matematički, ovladao je matematičkim znanjima i konceptima i kritički analizira misaone procese, unapređuje ih i razume kako oni dovode do rešenja problema. Razvio je istraživački duh, sposobnost kritičkog, formalnog i apstraktnog mišljenja, kao i deduktivno i induktivno mišljenje i razmišljanje po analogiji. Razvio je sposobnost matematičke komunikacije i pozitivne stavove prema matematici i nauci uopšte. Učenik primenjuje matematička znanja i veštine za rešavanje problema iz prirodnih i društvenih nauka i svakodnevnog života , kao i u profesionalnoj sferi. Osposobljen je da stečena znanja i veštine koristi u daljem školovanju.

Osnovni nivo

Učenik rešava jednostavne matematičke probleme i opisuje osnovne prirodne i društvene pojave. Na osnovu neposrednih informacija učenik uočava očigledne zakonitosti, donosi zaključke i direktno primenjuje odgovarajuće matematičke metode za rešavanje problema. Izračunava i procenjuje metričke karakteristike objekata u okruženju. Procenjuje mogućnosti i rizike u jednostavnim svakodnevnim situacijama. Učenik koristi osnovne matematičke zapise i simbole za saopštavanje rešenja problema i tumači ih u realnom kontekstu.

Srednji nivo

Učenik rešava složenije matematičke probleme i opisuje prirodne i društvene pojave. Osposobljen je da formuliše pitanja i pretpostavke na osnovu dostupnih informacija, rešava probleme i bira odgovarajuće matematičke metode. Koristi informacije iz različitih izvora, bira kriterijume za selekciju podataka i prevodi ih iz jednog oblika u drugi. Analizira podatke, diskutuje i tumači dobijene rezultate i koristi ih u procesu donošenja odluka. Učenik prostorno rezonuje (predstavlja podatke o prostornom rasporedu objekata slikom ili na mentalnom planu).

Napredni nivo

Učenik rešava složene matematičke probleme i opisuje kompleksne prirodne i društvene pojave. Razume matematički jezik i koristi ga za jasno i precizno argumentovanje svojih stavova. Kompleksne probleme iz svakodnevnog života prevodi na matematički jezik i rešava ih. Koristi indukciju, analogiju, dedukciju i pravila matematičke logike u rešavanju matematičkih problema i izvođenju zaključaka. Koristi metode i tehnike rešavanja problema, učenja i otkrivanja koja su bazirana na znanju i iskustvu za postavljanje hipoteza i izvođenje zaključaka.

• Specifična predmetna kompetencija: MATEMATIKA

Specifična predmetna kompetencija razvrstana je u tri domena: Matematičko znanje i rezonovanje, Primena matematičkih znanja i veština na rešavanje problema i Matematička komunikacija.

Osnovni nivo

Domen 1. Matematičko znanje i rezonovanje

Uočava pravilnosti u nizu podataka i događaja. Uočava i tumači međusobne odnose (povezanost, zavisnost, uzročnost) podataka, pojava i događaja. Razume osnovne statističke pojmove i prepoznaje ih u svakodnevnom životu.

Domen 2. Primena matematičkih znanja i veština na rešavanje problema

Primenjuje jednostavne matematičke procedure kada su svi podaci neposredno dati. Izračunava i procenjuje rastojanja, obime, površine i zapremine objekata u ravni i prostoru. Izračunava verovatnoću odigravanja događaja u jednostavnim situacijama. Donosi finansijske odluke na osnovu izračunavanja prihoda, rashoda i dobiti.

Domen 3. Matematička komunikacija

Komunicira matematičkim jezikom koji se sastoji od pojmova, oznaka, figura i grafičkih reprezentacija i razume zahteve jednostavnijih matematičkih zadataka. Saopštava rešenja problema koristeći matematički jezik na razne načine (u usmenom, pisanom ili drugom obliku) i razume izjave izražene na isti način. Tumači izjave saopštene matematičkim jezikom u realnom kontekstu.

Srednji nivo

Domen 1. Matematičko znanje i rezonovanje

Formuliše matematička pitanja i pretpostavke na osnovu dostupnih informacija. Bira kriterijume za selekciju i transformaciju podataka u odnosu na model koji se primenjuje. Bira matematičke koncepte za opisivanje prirodnih i društvenih pojava. Predstavlja slikom geometrijske objekte, upoređuje karakteristike i uočava njihove međusobne odnose.

Domen 2. Primena matematičkih znanja i veština na rešavanje problema

Ume da primeni matematička znanja u analizi prirodnih i društvenih pojava. Bira optimalne opcije u životnim i profesionalnim situacijama koristeći algebarske, geometrijske i analitičke metode. Ume da primeni matematička znanja u finansijskim problemima. Analizira podatke koristeći statističke metode.

Domen 3. Matematička komunikacija

Razume zahteve složenijih matematičkih zadataka. Bira informacije iz različitih izvora i odgovarajuće matematičke pojmove i simbole kako bi saopštio svoje stavove. Diskutuje o rezultatima dobijenim primenom matematičkih modela. Prevodi matematičke formulacije na svakodnevni jezik i obratno.

Napredni nivo

Domen 1. Matematičko znanje i rezonovanje

Koristi indukciju, analogiju i dedukciju u dokazivanju matematičkih tvrđenja i u analiziranju matematičkih problema. Koristi zakone matematičke logike i odgovarajuće matematičke teorije za dokazivanje i vrednovanje stavova i tvrdnji formulisanih matematičkim jezikom. Na osnovu podataka dobijenih ličnim istraživanjem ili na drugi način formuliše pitanja i hipoteze.

Domen 2. Primena matematičkih znanja i veština na rešavanje problema

Ume da primeni matematička znanja u analizi kompleksnih prirodnih i društvenih pojava. Bira i razvija optimalne strategije za rešavanje problema.

Domen 3. Matematička komunikacija

Koristi matematički jezik pri iznošenju i argumentaciji svojih stavova i razume zahteve složenih matematičkih problema. Može da diskutuje o ozbiljnim matematičkim problemima.

Opšti standardi postignuća – obrazovni standardi za kraj opšteg srednjeg obrazovanja za predmet Matematika sadrže standarde postignuća za oblasti: Algebra, Geometrija, Nizovi, funkcije, izvodi i integrali i Kombinatorika, verovatnoća, statistika i finansijska matematika.

Opšte kompetencije

• Kritičko mišljenje i rešavanje problema – učenici će koristiti različite vrste rasuđivanja da rešavaju problem na uobičajen ili inovativan način
• Komunikacija – učenici će komunicirati urazličitim kontekstima kroz različite umetničke medije, uključujući tehnologije, znatida prenesu svoje ideje i da se tumače ideje drugih.
• Saradnja – učenici će raditi efikasno u saradničkom okruženju, umeti da podele i prihvate odgovornost, s poštovanjem private tuđe ideje da bi postigli zajednički cilj.
• Kreativnost – učenici će naći inspiraciju na raznim izvorima, znati da ih procene, dođu do kreativne ideje koju će pretvori u lično smislene produkte.
• Inovativnost – učenici će procese, sprovesti kreativne ideje, koristiti tradicionalne ideje da stvore nove I postojeće radove vizuelnih i izvođačkih umetnosti.
• Informatička pismenost – učenici će moći da procenjuju informacije iz različitih izvora sa razumevanjem i kreativno.
• Medijska pismenost – učenici će analizirati i koristiti medije, da razumeju funkcionisanje medija i iformacija i tumače ih.
• IKT pismenost – učenici će sa razumevanjem koristiti tehnologiju efikasno za istraživanje, pristup, stvaranje i komunikaciju
• Fleksibilnost i prilagodljivost – učenici će biti fleksibilni i prilagoditi se promenama u različitim umetničkim kontekstima.
• Inicijativa – učenici će biti motivisani da upravljaju svojim ciljevima znati da efikasno koriste vremne i da se kontinuirano napreduju kao umetnici. Posvećenost učenju
• Socijalne i interkulturalne veštine – učenici rade produktivno poštujući kulturne i društvene razlike u različitim timovima
• Produktivnost i odgovornost – učenici će postaviti ciljeve, prihvatati odgovornost i usavršavati svoj rad da zadovolje visoke standarde.
• Liderstvo i odgovornost – učenici će koristiti umetnost da inspiriše druge, znati da vode i optimizuju veštine članova tima u rešavanju problema koje imaju u radu.

 

Specifične kompetencije

• sticanje umetničke (muzičke) pismenosti
• upoznavanje muzičke kulture putem obrade tema povezanih sa muzikom različitih epoha
• razvoj muzikalnosti i kreativnosti
• negovanje smisla za zajedničko i individualno muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima
• sposobnost izvođenja muzike (pevanje/sviranje)
• razvijanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike;

kreativnost u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike);

Nastavni programi opšteobrazovnih predmeta u Srbiji, i na osnovnoškolskom i na srednjoškolskom nivou, do sada su definisali obrazovne ciljeve za pojedinačne nastavne predmete, ali ne i na nivou kompetencija kao ishoda učenja koje se formiraju i podržavaju zajedničkim radom više pojedinačnih školskih disciplina. Dosadašnja praksa poznaje koordinisan i simultan rad dve ili više disciplina pri obradi jedne teme (korelacija među predmetima). U ovom dokumentu definisane su nove oblasti, relevantne za lični, profesionalni i socijalni razvoj i funkcionisanje pojedinca, u kojima se kompetentnost stiče fleksibilnim i dinamičnim integrisanjem i primenom predmetnih znanja.

Mnogi faktori koji deluju u nacionalnom i međunarodnom obrazovnom i javnom prostoru definišu potrebu da se obrazovni sistem restrukturira menjanjem sadržaja, oblasti primene znanja i pristupa nastavi i učenju. Neki od najvažnijih faktora su: globalna orijentacija ka kompetencijama; uticaj novih tehnologija, interneta i medija na učenje, prirodu poslova i privatni život pojedinca; rastuća socijalna mobilnost i rastuća konkurentnost na tržištu rada. Identifikovanje široko definisanih ključnih kompetencija i reformisanje školskih programa u skladu s njima započelo je 2006. godine kada je Evropska unija usvojila Evropski okvir ključnih kompetencija za celoživotno učenje (European Reference Framework of Key Competences for Lifelong Learning). Znanja, veštine i stavovi koji su u ovom dokumentu prepoznati kao ključni sa stanovišta razvoja pojedinca, ključni su i za razvijanje inovativnosti, produktivnosti, a time i konkurentnosti svakog društva. Dinamika promena koje donose nove tehnologije u svetu rada, kao i socijalne promene, postavljaju pred obrazovni sistem zahtev da se razvijaju kompetencije za nove i promenjene poslove, ali i kompetencije za prihvatanje i prilagođavanje promenama.

Ovako shvaćene kompetencije izlaze iz okvira tradicionalnih školskih predmeta i angažuju školska znanja na pripremi učenika da budu konkurentni i funkcionalni u sadašnjem i budućem obrazovnom i profesionalnom prostoru i da kompetentno i aktivno realizuju svoje građanske uloge. Orijentacija obrazovnog procesa ka međupredmetnim kompetencijama ne znači uvođenje novih predmeta niti dodatnih časova tematski posvećenih određenoj kompetenciji. Osnovna promena koju donosi orijentacija ka opštim i međupredmetnim kompetencijama, i kompetencijama uopšte, ogleda se u dinamičnijem i angažovanijem kombinovanju znanja, veština i stavova relevantnih za različite realne kontekste koji zahtevaju njihovu funkcionalnu primenu. To se postiže saradnjom i koordinacijom aktivnosti više nastavnika, odnosno predmeta i inoviranjem načina rada na času. Svaki čas je prilika da se radi i na međupredmetnim kompetencijama, a ambijent koji ih podržava podrazumeva:

• stavljanje učenika u situacije koje traže istovremenu upotrebu predmetnih i međupredmetnih kompetencija. To se dešava uvek kada od učenika očekujemo da neko znanje primeni u situacijama koje nisu replike ili jednostavne modifikacije situacije u kojoj je znanje usvojeno, već nove, različite situacije;
• aktivnosti istraživanja i stvaranja novih produkata;
• stvaranje balansa između individualnih i grupnih aktivnosti, tako da se razvije lična odgovornost prema obavezama i koriste potencijali grupe;
• aktivno i konstruktivno učestvovanje u životu lokalne zajednice; iniciranje humanitarnih aktivnosti i aktivnosti koje doprinose podizanju kvaliteta života i solidarnosti u lokalnoj zajednici.

Značaj opštih i međupredmetnih kompetencija za budući život mladog čoveka nije teško dokumentovati, ali je važno pitanje koji je prostor u procesu nastave i učenja rezervisan za rad na ovim kompetencijama. U suštini, rad na opštim i međupredmetnim kompetencijama nije konkurentan radu na sadržajima i kompetencijama koje su neposredno vezane za određene predmete. Naprotiv, međupredmetne kompetencije predstavljaju korak više u razumevanju gradiva i primeni naučenog, a odgovornost za njihovo razvijanje nose svi nastavnici i školski predmeti. To znači da podržavanje opštih i međupredmetnih kompetencija traži zajedničko planiranje na nivou školskih timova, primenu interaktivnih i aktivnih oblika učenja, kao i veću autonomiju škole i nastavnika u realizaciji obrazovnih ishoda. Očigledan i najjednostavniji primer rada na međupredmetnim kompetencijama predstavlja upotreba IKT u učionici (digitalna kompetencija): različiti načini prezentovanja gradiva, različiti načini organizacije informacija, korišćenje raznovrsnih izvora informacija, selekcija podataka i provera njihove relevantnosti… primenljivi su u svim predmetima i gotovo na svakom času, uključujući i proveru usvojenosti gradiva.

Osnovni kriterijum za selekciju opštih i međupredmetnih kompetencija jeste da one budu potencijalno relevantne i korisne za sve, kao i usaglašene sa etičkim, ekonomskim i kulturnim vrednostima i konvencijama u društvu. Sa stanovišta pojedinca, opšte i međupredmetne kompetencije omogućavaju integraciju u različite socijalne kontekste i mreže, uključujući i one koje sada ne poznajemo, uz izgradnju autonomije u prosuđivanju i donošenju odluka.

Imajući na umu ove okolnosti i kriterijume, kao i karakteristike obrazovnog sistema u Srbiji i konteksta u kojem on funkcioniše u ovom trenutku, izdvojene su sledeće opšte i međupredmetne kompetencije kao najrelevantnije za adekvatnu pripremu učenika za aktivnu participaciju u društvu i celoživotno učenje:

1. Kompetencija za celoživotno učenje
2. Komunikacija
3. Rad s podacima i informacijama
4. Digitalna kompetencija
5. Rešavanje problema
6. Saradnja
7. Odgovorno učešće u demokratskom društvu
8. Odgovoran odnos prema zdravlju
9. Odgovoran odnos prema okolini
10. Estetička kompetencija
11. Preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu.

U ovom dokumentu opšte i međupredmetne kompetencije definisane su kao obavezne ali, zbog specifičnog položaja u nastavnom procesu, očekivani ishodi određeni su samo na osnovnom, bazičnom nivou. To, naravno, ne znači da se tokom srednjoškolskog školovanja ove kompetencije neće pojaviti u kompleksnijem i razvijenijem obliku na nivou pojedinog učenika ili škole, već da se očekuje da se one podrže na sistematičan način na nivou obrazovnog sistema u celini. Takođe, standardi definisani u ovom dokumentu nisu kriterijumi za školske ocene. Različiti oblici formativnog ocenjivanja najprikladniji su način za praćenje individualnog napretka učenika i usmeravanje njihovog daljeg razvoja. Za potrebe merenja i ocenjivanja, školski timovi razvijaju testove i uspostavljaju kriterijume polazeći od očekivanih ishoda definisanih u ovom dokumentu.

1. Kompetencija za celoživotno učenje

Lični i profesionalni razvoj pojedinca prevashodno počiva na njegovoj sposobnosti da upravlja procesom učenja. Učenik treba da bude osposobljen da inicira učenje, da izabere strategije učenja i dizajnira kontekst u kojem uči, da prati i kontroliše napredak tokom učenja, da upravlja učenjem u skladu sa namerama i ciljem koji ima. Učenik ume da pronađe i asimiluje nova znanja i veštine, koristeći prethodno učenje i vanškolsko iskustvo. Svestan je procesa učenja, mogućnosti i teškoća u učenju; ume da prevaziđe teškoće i da istraje u učenju. Primenjuje znanja u različitim situacijama u zavisnosti od karakteristika situacije i sopstvenih ciljeva.

• Učenik ume da planira vreme za učenje i da organizuje proces učenja i upravlja njim.
• Aktivno konstruiše znanje; uočava strukturu gradiva, aktivno selektuje poznato od nepoznatog, bitno od nebitnog; ume da rezimira i elaborira osnovne ideje.
• Efikasno koristi različite strategije učenja, prilagođava ih prirodi gradiva i ciljevima učenja.
• Poznaje različite vrste tekstova i ume da izabere adekvatnu strategiju čitanja.
• Razlikuje činjenice od interpretacija, stavova, verovanja i mišljenja; prepoznaje i produkuje argumentaciju za određenu tezu, razlikuje argumente prema snazi i relevantnosti.
• Ume da proceni sopstvenu uspešnost u učenju; identifikuje teškoće u učenju i zna kako da ih prevaziđe.

2. Komunikacija

Učenik vlada različitim modalitetima komunikacije i koristi ih na svrsishodan i konstruktivan način kada komunicira u privatnom, javnom, obrazovnom i profesionalnom kontekstu. Učenik prilagođava način i sredstva komunikacije karakteristikama situacije (svrsi i predmetu komunikacije, komunikacionim kapacitetima i karakteristikama partnera u komunikaciji itd.). Koristi na odgovarajući i kreativan način pojmove, jezik i stil komunikacije koji su specifični za različite naučne, tehničke i umetničke discipline. U komunikaciji sa drugima ume da izrazi sebe (svoje mišljenje, osećanja, stavove, vrednosti i identitete) i da ostvari svoje ciljeve na pozitivan, konstruktivan i argumentovan način poštujući i uvažavajući

drugog. Kritički procenjuje sadržaj i način komunikacije u različitim komunikativnim situacijama. Učenik ima razvijenu svest o značaju pozitivne i konstruktivne komunikacije i aktivno doprinosi negovanju kulture dijaloga u zajednicama kojima pripada.

• Aktivno doprinosi negovanju kulture dijaloga, uvažavanju i negovanju različitosti i poštovanju osnovnih normi komunikacije.
• Učenik poznaje specifične karakteristike različitih modaliteta komunikacije (usmena i pisana, neposredna i posredovana komunikacija, npr. telefonom, preko interneta).
• Ume jasno da iskaže određeni sadržaj, usmeno i pisano, i da ga prilagodi zahtevima i karakteristikama situacije: poštuje žanrovske karakteristike, ograničenja u pogledu dužine, namenu prezentacije i potrebe auditorijuma.
• Uvažava sagovornika – reaguje na sadržaj komunikacije, a ne na ličnost sagovornika; identifikuje poziciju (tačku gledišta) sagovornika i ume da proceni adekvatnost argumentacije i kontraargumentacije za tu poziciju.
• U situaciji komunikacije, izražava svoje stavove, mišljenja, osećanja, vrednosti i identitete na pozitivan, konstruktivan i argumentovan način kako bi ostvario svoje ciljeve i proširio razumevanje sveta, drugih ljudi i zajednica.
• Učenik koristi na odgovarajući i kreativan način jezik i stil komunikacije koji su specifični za pojedine naučne, tehničke i umetničke discipline.

3. Rad s podacima i informacijama

• Učenik razume značaj korišćenja pouzdanih podataka za rad, donošenje odluka i svakodnevni život. Koristi znanja i veštine iz različitih predmeta da predstavi, pročita i protumači podatke koristeći tekst, brojeve, dijagrame i različite audio-vizuelne forme. Učenik koristi različite izvore informacija i podataka (biblioteke, medije, internet, ličnu komunikaciju, itd.) i kritički razmatra njihovu pouzdanost i valjanost. Efikasno pronalazi, selektuje i integriše relevantne informacije iz različitih izvora.
• Zna da je za razumevanje događaja i donošenje kompetentnih odluka potrebno imati relevantne i pouzdane podatke.
• Ume da poredi različite izvore i načine dobijanja podataka, da procenjuje njihovu pouzdanost i prepozna moguće uzroke greške.
• tabelarni i grafički prikaz podataka i ume da ovako prikazane podatke čita, tumači i primenjuje.
• Koristi informacione tehnologije za čuvanje, prezentaciju i osnovnu obradu podataka
• Zna razliku između podataka i njihovog tumačenja, zna da isti podaci, u zavisnosti od konteksta, mogu imati različita tumačenja i da tumačenja mogu da budu pristrasna.
• Razume razliku između javnih i privatnih podataka, zna koje podatke može da dobije od nadležnih institucija i koristi osnovna pravila čuvanja privatnosti podataka.

4. Digitalna kompetencija

Učenik je sposoban da koristi raspoloživa sredstva iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (uređaje, softverske proizvode, elektronske komunikacione usluge i usluge koje se koriste putem elektronskih komunikacija) na odgovoran i kritički način radi efikasnog ispunjavanja postavljenih ciljeva i zadataka u svakodnevnom životu, školovanju i budućem poslu. Poznaje osnovne karakteristike raspoloživih informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) i mogućnosti njihove primene u svakodnevnom životu, radu i obrazovanju, odnosno njihov uticaj na život i rad pojedinca i zajednica. Imajući u vidu svrhu postavljenih ciljeva i zadataka ume da odabere odgovarajuće IKT sredstvo i da ga koristi na odgovoran i kreativan način u aktivnostima koje radi toga sprovodi (komunikacija; saradnja; učešće u životu zajednica; učenje; rešavanje problema; transakcije; planiranje, organizacija i upravljanje samostalnim i zajedničkim aktivnostima; stvaranje, organizacija, obrada i razmena informacija), a da istovremeno pristup rešavanju problema prilagodi mogućnostima tehnologije. Prilikom korišćenja IKT-a svestan je rizika za sopstvenu i tuđu sigurnost i dobrobit i odgovornim postupanjem sebe i druge štiti od neželjenih posledica.

• Ume da pretražuje, procenjuje relevantnost i pouzdanost, analizira i sistematizuje informacije u elektronskom obliku koristeći odgovarajuća IKT sredstva (uređaje, softverske proizvode i elektronske usluge).
• Izražava se u elektronskom obliku korišćenjem odgovarajućih IKT sredstava, uključujući multimedijalno izražavanje i izražavanje sa elementima formalno definisanih notacija karakterističnih za korišćena IKT sredstva (npr. adrese, upiti, komande, formule, procedure i sl. izražene u odgovarajućoj notaciji).
• Pomoću IKT ume da predstavi, organizuje, strukturira i formatira informacije koristeći na efikasan način mogućnosti datog IKT sredstva.
• Prilikom rešavanja problema ume da odabere odgovarajuća IKT sredstva, kao i da prilagodi način rešavanja problema mogućnostima tih IKT sredstava.
• Efikasno koristi IKT za komunikaciju i saradnju.
• Prepoznaje rizike i opasnosti pri korišćenju IKT i u odnosu na to odgovorno postupa.

5. Rešavanje problema

Učenik angažuje svoje individualne kapacitete (znanje iz različitih predmeta, iskustvo stečeno izvan škole, kao i intelektualne, emocionalne i socijalne sposobnosti) i druge resurse koji mu stoje na raspolaganju (različiti izvori informacija, alati, knjige, iskustvo drugih učenika, nastavnika i drugih osoba iz školskog i vanškolskog okruženja, itd.), selektivno i svrsishodno ih koristi, istrajava u rešavanju problema i pronalazi/osmišljava delotvorno rešenje za jasno ili relativno jasno Ndefinisane problemske situacije za koje ne postoji očigledno rešenje, a koje se javljaju tokom učenja i prilikom učešća u životu škole.

• Ispitujući problemsku situaciju, učenik identifikuje ograničenja i relevantne karakteristike problemske situacije i razume kako su one međusobno povezane.
• Učenik pronalazi/osmišljava moguća rešenja problemske situacije.
• Učenik upoređuje različita moguća rešenja problemske situacije preko relevantnih kriterijuma, ume da objasni šta su prednosti i slabe strane različitih rešenja i da se opredeli za bolje rešenje.
• Učenik priprema primenu izabranog rešenja, prati njegovu primenu usklađujući se sa novim saznanjima koje stiče tokom primene datog rešenja i uspeva da reši problemsku situaciju.
• Učenik vrednuje primenu datog rešenja, identifikuje njegove dobre i slabe strane i formuliše preporuke za naredno iskustvo sa istim ili sličnim problemskim situacij

6. Saradnja

Učenik je sposoban da se u saradnji sa drugima ili kao član grupe angažuje na zajedničkom rešavanju problema ili realizaciji zajedničkih projekata. Učestvuje u zajedničkim aktivnostima na konstruktivan, odgovoran i kreativan način afirmišući duh međusobnog poštovanja, ravnopravnosti, solidarnosti i saradnje. Aktivno, argumentovano i konstruktivno doprinosi radu grupe u svim fazama grupnog rada: formiranje grupe, formulisanje zajedničkih ciljeva, usaglašavanje u vezi sa pravilima zajedničkog rada, formulisanje optimalnog načina za ostvarenje zajedničkih ciljeva na osnovu kritičkog razmatranja različitih predloga, podela uloga i dužnosti, preuzimanje odgovornosti za određene aktivnosti, nadgledanje zajedničkog rada i usklađivanje postignutih dogovora sa novim iskustvima i saznanjima do kojih se dolazi tokom zajedničkog rada i saradnje. U procesu dogovaranja ume da izrazi svoja osećanja, uverenja, stavove i predloge. Podržava druge da izraze svoje poglede, prihvata da su razlike u pogledima prednost grupnog rada i poštuje druge koji imaju drugačije poglede. U saradnji sa drugima zalaže se da se odluke donose zajednički na osnovu argumenata i prihvaćenih pravila zajedničkog rada.

• Konstruktivno, argumentovano i kreativno doprinosi radu grupe, usaglašavanju i ostvarenju zajedničkih ciljeva.
• Doprinosi postizanju dogovora o pravilima zajedničkog rada i pridržava ih se tokom zajedničkog rada.
• Aktivno sluša i postavlja relevantna pitanja poštujući sagovornike i saradnike, a diskusiju zasniva na argumentima.
• Konstruktivno doprinosi rešavanju razlika u mišljenju i stavovima i pri tome poštuje druge kao ravnopravne članove grupe.
• Angažuje se u realizaciji preuzetih obaveza u okviru grupnog rada na odgovoran, istrajan i kreativan način.
• Učestvuje u kritičkom, argumentovanom i konstruktivnom preispitivanju rada grupe i doprinosi unapređenju rada grupe.

7. Odgovorno učešće u demokratskom društvu

Učenik je sposoban da aktivno, kompetentno, kritički i odgovorno učestvuje u životu škole, zajednica kojima pripada, kao i u širem demokratskom društvu, rukovodeći se pravima i odgovornostima koje ima kao pripadnik zajednice i kao građanin. Prihvata i poštuje druge kao autonomne i jednako vredne osobe. Svojim aktivnostima u zajednici doprinosi zaštiti i negovanju ljudskih i manjinskih prava, humanističkih vrednosti i osnovnih demokratskih vrednosti i principa. Koristi pravo izbora kulture, subkulture i tradicije koje će negovati i afirmisati, poštujući pravo drugih da neguju i afirmišu drugačije kulture, subkulture i tradicije. Poštuje ravnopravnost različitih zajednica i njihovih tradicija i identiteta. Posebno vodi računa o mogućoj marginalizaciji ili diskriminaciji svoje ili drugih zajednica i aktivno izražava solidarnost sa onima koji su diskriminisani ili marginalizovani. Ume da se udružuje sa drugima kako bi angažovano, tolerantno, argumentovano i kritički zastupali određene stavove, interese i politike poštujući prava onih koji zastupaju suprotstavljene inicijative, kao i pravila i procedure za donošenje odluka.

• Aktivno učestvuje u životu škole i zajednice tako što poštuje druge učesnike kao jednako vredne autonomne osobe i njihova ljudska i manjinska prava i tako što se suprotstavlja različitim formama nasilja i diskriminacije.
• Svojim aktivnostima u školi i zajednici afirmiše duh tolerancije, ravnopravnosti i dijaloga.
• Kritički i argumentovano učestvuje u razmatranju otvorenih pitanja za koja je zainteresovan poštujući razlike u mišljenju i interesima i daje lični doprinos postizanju dogovora.
• Ima osećanje pripadnosti određenim kulturnim zajednicama, lokalnoj zajednici, regionu u kojem živi, širem društvu, državi Srbiji i međunarodnim organizacijama u koje je Srbija uključena.
• Izražava na afirmativan način svoj identitet i poštuje drugačije kulture i tradicije i tako doprinosi duhu interkulturalnosti.
• Na izborima ume da se opredeli za političke ideje i programe za koje smatra da na najbolji način doprinose ostvarenju lične i društvene dobiti i poštuje pravo drugih na drugačije opredeljenje.
• Zalaže se za solidarnost i učestvuje u humanitarnim aktivnostima.

8. Odgovoran odnos prema zdravlju

Učenik prikuplja informacije o temama u vezi sa rizicima, očuvanjem i unapređenjem psihofizičkog zdravlja. Prosuđuje relevantne okolnosti i, po potrebi, donosi odluke i/ili se uključuje u aktivnosti značajne za prevenciju bolesti i očuvanje zdravlja. Svestan je svih dimenzija zdravlja (fizičko, mentalno, socijalno, emocionalno zdravlje). Poznaje faktore koji doprinose zdravlju ili ga ugrožavaju i implikacija njihovog delovanja po pojedinca, grupu ili zajednicu. Svojim ponašanjem, kao pojedinac i deo različitih grupa i zajednica, promoviše zdravlje, zaštitu zdravlja i zdrave stilove života.

• Poznaje osnovne sastojke hrane i promene koje utiču na njen kvalitet; razume značaj pravilne ishrane i adekvatne prerade hrane za očuvanje zdravlja.
• Poznaje karakteristike osnovnih zaraznih bolesti, njihove izazivače i mere prevencije.
• Razume značaj lekova i pravilnog načina njihove upotrebe za očuvanje zdravlja.
• Poznaje moguće posledice korišćenja nikotina, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.
• Bira stil života imajući na umu dobre strane i rizike tog izbora (npr. aktivno bavljenje sportom, vegetarijanska ishrana).
• Ume da pruži prvu pomoć.

 

9. Odgovoran odnos prema okolini

Odgovoran odnos prema okolini podrazumeva poznavanje i neposredan doživljaj prirode; uviđanje značaja koji priroda ima za održavanje života na Zemlji; razumevanje međuzavisnosti živog sveta, prirodnih resursa i klimatskih uslova za održanje života; očuvanje njegove raznovrsnosti, ekoloških staništa i klimatskih uslova; aktivno učestvovanje u negovanju zdravih zajednica. Učenik poznaje kako ljudske aktivnosti mogu da unaprede ili ugroze životnu sredinu i održiv razvoj. Spreman je da se uključi u aktivnosti usmerene ka očuvanju okruženja u kojem živi, radi i uči.

• Razume koncept zdravog i bezbednog okruženja (voda, vazduh, zemljište) za život ljudi i spreman je da se aktivno angažuje u zaštiti i unapređenju kvaliteta života u zajednici.
• Pokazuje razumevanje i spremnost za angažovanje u zaštiti prirode i upravljanju resursima tako da se ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.
• Procenjuje rizike i koristi od upotrebe nekih supstanci po okolinu i zdravlje ljudi i odgovorno postupa sa njima (pravilno ih skladišti i odlaže otpad).
• Poznaje faktore koji utiču na zagađenje zemljišta, vode i vazduha, razume i predviđa posledice njihove upotrebe.
• Uviđa prednosti i nedostatke korišćenja različitih izvora energije.
• Razume značaj i koristi mogućnosti recikliranja.

 

10. Estetička kompetencija

Učenik je upoznat sa kulturnim nasleđem ljudske zajednice, ima svest o vrednosti umetničkih i kulturnih dela i njihovog značaja za razvoj društva. Estetička kompetencija ide korak dalje od toga, ka prepoznavanju međupovezanosti različitih formi i sredstava umetničkog izražavanja. Svestan je značaja estetske dimenzije u svakodnevnom životu, ima kritički odnos prema upotrebi i zloupotrebi estetike. Učenik se osposobljava da iskazuje opažanja, osećanja i ideje u vezi sa umetničkim izrazima u različitim medijima, da kultiviše kulturne navike, da izgrađuje autonomne estetske kriterijume i preferencije i sudi u skladu s njima.

• Pozitivno vrednuje doprinos kulture i umetnosti razvoju ljudske zajednice; svestan je međusobnih uticaja kulture, nauke, umetnosti i tehnologije.
• Pokazuje osetljivost za estetsku dimenziju u svakodnevnom životu i ima kritički odnos prema upotrebi i zloupotrebi estetike.
• Ima izgrađene preferencije umetničkih i kulturnih stilova i koristi ih za obogaćivanje ličnog iskustva.
• Povezuje umetnička i kulturna dela sa istorijskim, društvenim i geografskim kontekstom njihovog nastanka.
• Ume da analizira i kritički vrednuje umetnička dela koja su predstavnici različitih stilova i epoha, kao i dela koja odstupaju od karakteristika dominantnih pravaca.
• Vrednuje alternativne umetničke forme i izraze (subkulturna dela).

 

11. Preduzimljivost i preduzetnička kompetencija

Kroz obrazovanje za preduzetništvo, učenik se uči organizacionim veštinama i sposobnostima, uključujući različite interpersonalne veštine, kao i organizaciju prostora, upravljanje vremenom i novcem. Učenik je osposobljen za kompleksno planiranje i odlučivanje koje podrazumeva poštovanje više uslova istovremeno. Ume da osmišljava projekte u skladu sa unapred postavljenim zahtevima. Zna kako da se upozna sa karakteristikama određenih poslova i radnih mesta, spreman je na volontersko angažovanje i korišćenje različitih mogućnosti za sticanje radnog iskustva.

• Učenik razume važnost lične aktivacije i pokazuje inicijativu u upoznavanju sa karakteristikama tržišta rada (zahtevi pojedinih radnih mesta, način funkcionisanja institucija, pozicioniranje u svetu biznisa).
• Razume principe funkcionisanja tržišta rada i shvata neophodnost stalnog usavršavanja u skladu sa razvojem tržišta i zahtevima poslodavaca.
• Ume da identifikuje i adekvatno predstavi svoje sposobnosti i veštine (“jake strane”); ume da napiše CV i motivaciono pismo.
• Ume da iskaže i zastupa svoje ideje, i da utiče na druge, kroz razvoj veštine javnog govora, pregovaranja i rešavanja konflikata.
• Ima sposobnost postavljanja adekvatnih i realnih ciljeva procenjujući i prihvatajući rizike; planira resurse i upravlja njima (znanja i veštine, vreme, novac, tehnologije i drugi resursi) i usredsređen je na postizanje ciljeva.

•          Zna da komunicira s poslodavcima; ume da pregovara; spreman je da obavlja praksu i volontira poštujući dogovore.

Kroz proces učenja ovoga predmeta učenik/učenica razvija:

• kognitivne i socijalne sposobnosti i veštine
• prosocijalne stavove i demokratske vrednosti
• veštinu samostalnog prikupljanja i obrade znanja i informacija u psihologiji
• samostalno analiziranje i interpretaciju znanja iz psihologije
• prepoznavanje psiholoških zakonitosti u sopstvenom funkcionisanju i funkcionisanju drugih
• sposobnost uočavanja i rješavanja problema u životnim situacijama
• sposobnost kritičkoga mišljenja, tolerancije i argumentovanoga dijaloga
• saradnje i timskoga rada
• demokratske vrijednosti i stavove.

Osnovni nivo

podrazumeva da učenik:

• zna da pravilno upotrebljava osnovne psihološke termine
• zna da definiše osnovne psihološke pojave
• sposoban/sposobna je da prepozna psihološka saznanja u životnim situacijama.

Viši nivo

podrazumeva da učenik/učenica s ponuđenim informacijama može nešto uraditi: analizirati ih, urediti po nekom kriterijumu (klasifikovati); povezati; transformisati u drugi oblik; izvesti zaključak i sl.:

– može objasniti međusobnu zavisnost psihičkih procesa i njihovu ulogu u oblikovanju i djelovanju  ličnosti

–  sposoban/sposobna je da koristi psihološka saznanja u životnim situacijama

– zna objasniti značaj psihičkih procesa i pojava.

Najviši nivo

podrazumeva da učenik/učenica od postojećih informacija može stvoriti nešto novo u odnosu na njih same (primjena znanja u novoj situaciji, na nov način; stvaranje nove cjeline; lični argumentovan stav i sl.). Npr. učenik/učenica je:

– sposoban/sposobna da analizira, upoređuje, povezuje, objašnjava i vrednuje informacije i podatke u različitim oblicima, zaključuje I iznosi mišljenje.

Učenjem predmeta Računarstvo i informatika učenik stiče sledeće kompetencije

• informatičk kompetenciju u vidu kompetentnog i kritičkog korišćenja tehnologije informacionog društva u raznovrsnim situacijama
• matematičku kompetencijU kojom učenik može da identifikuje i razume ulogu koju matematika ima u savremenom životu i aktivno, konstruktivno i kritički učestvuje u životu zajednice i doprinosi njenom razvoju.
• naučno-tehnološku kompetenciju kojom učenik razume, koristi i primenjuje znanje i naučne metode
• kompetenciju za odgovoran odnos prema zdravlju; čenik je svestan kratkoročnih i dugoročnih, posledica ponašanja koje ugrožava fizičko i mentalno zdravlje osobe, ima izgrađene zdrave životne stilove i spreman je da se ponaša u skladu sa njima.
• razumevanje osnovnih principa funkcionisanja PC računara, i njegovih softverskih komponenti,
• kompetenciju za korišćenje odgovarajuće terminologiju u računarstvu,
• kompetenciju za rad u grafičkim operativnim sredinama,
• kompetenciju za rad u programima za obradu teksta, programu za tabelarno izračunavanje, korišćenje interneta,
• kompetenciju za korišćenje grafičkih programa za rad sa crtežima i slikama i programa za izradu prezentacija,
• razvijenost algoritamskog načina razmišljanja, pružanje celovite slike o funkcionisanju i mogućnostima primene savremenih računarskih sistema i osposobljavanje za njihovo korišćenje u daljem školovanju i budućem radu,
• kompetenciju za korišćenje matematičkih programa i izradu jednostavnih animacija,
• kompetenciju  za praktičnu realizaciju jedne manje računarske mreže, njeno administriranje i održavanje,
• sticanje kompletne slike o mogućnostima programskog jezika Pascal kroz različite strukturne tipove podataka koji su ugrađeni u njega, a takođe upoznavanje savremenog pristupa programiranju kroz objektno orjentisano programiranje,
• Kompetenciju za izradu i dizajniranje zahtevnije web aplikacije sa multimedijalnim sadržajima i dinamičkim stranicama,
• informisanost o osnovama baza podataka kao posebne i sve značajnije discipline u oblasti računarske tehnike i informatike,

kompetenciju za korišćenje  programa  zasnovanih na prozorima i razvijanje sposobnosti za pisanje programa vođenih događajima.

Socilogija učeniku omogućava da:

• stekne znanja o osnovnim sociološkim pojmovima i metodskim postupcima;
• ovlada znanjima o načinu povezanosti pojedinca, društva i kulture;
• razvije smisao za vrednovanje društvenih pojava u privatnom i društvenom prostoru;
• unaprijedi sposobnosti formiranja i zastupanja kritičkog stava prema društvenim grupama, institucijama, tvorevinama i procesima;
• usvoji vrednosti i formira autonomni vrednosni sistem u skladu sa univerzalnim vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja, humanosti i lične i kolektivne odgovornosti
• razvije ličnost, sposobnost samorazumevanja, svest o svom identitetu i odgovornosti
• unapredi opštu kulturu
• pospeši osetljivost na društvene nejednakosti (ekonomske, rodne, klasne, etničke…)
• razvije volju za uspostavljanje aktivnog odnosa prema rešavanju društvenih problema;
• razvije komunikativnost, toleranciju, empatiju, kulturu argumentovanog dijaloga
• razume i poštuje različite političke, kulturne i sveukupne društvene vrednosti
• razvije smisao za integraciju u socijalni život, radnu, lokalnu sredinu, posebno za aktivni život u građanskom demokratskom društvu
• poveže sociološka znanja sa znanjima iz drugih naučnih područja;
• razvija sposobnost prepoznavanja društvenih predrasuda, stereotipa, netrpeljivosti, isključivosti, nacionalističkih ideala, ksenofobije, homofobije, rodne nejednakosti, nepotizma, lokalizma itd. i shodno tome razvija mehanizme za izgradnju društva socijalne pravde i jednakosti;
• kultiviše i unapređuje odnos prema međunarodnim integracijama, sistemu modernog građanskog života, otvorenom društvu, vladavini prava i pravnoj državi, političkoj demokratiji, pluralizmu kultura i religija.

Opšta predmetna kompetencija

Ima znanja iz oblasti srpskog jezika i srpske i svetske književnosti. Vlada usmenom i pisanom komunikacijom: govori i piše poštujući književnojezičku normu, uobličava logičan i stilski skladan govoreni i pisani tekst, razume i kritički promišlja ono što pročita, ima razvijen rečnik. Čita, doživljava i tumači književno delo; koristi čitanje da bolje razume sebe, druge i svet oko sebe; pročitao je najvažnija književna dela iz nacionalne i svetske kulturne baštine. Ima naviku i potrebu da razvija govornu i čitalačku kulturu, kako radi sopstvenog usavršavanja tako i radi očuvanja i bogaćenja nacionalne kulture.

Osnovni nivo

Govori jasno i tečno, poštujući književnojezičku normu; ima kulturu slušanja tuđeg izlaganja. Sastavlja jednostavniji govoreni ili pisani tekst koji je logičan, dobro strukturiran i stilski skladan; koristi oba pisma (dajući prednost ćirilici), vlada osnovnim pisanim žanrovima potrebnim za školovanje i učešće u društvenom životu. U različite svrhe čita književne i neumetničke tekstove srednje težine, razume književni i neumetnički tekst srednje složenosti i kritički promišlja jednostavniji književni i neumetnički tekst.

Ima osnovna znanja o jeziku uopšte; razlikuje književni srpski jezik od dijalekta i ima potrebu da uči, čuva i neguje književni jezik. Ima osnovna znanja o glasovima, rečima i rečenicama srpskog jezika i zna da primeni određena gramatička pravila u govoru i pisanju. Ima razvijen rečnik, u skladu sa srednjim nivoom obrazovanja, a reči upotrebljava u skladu sa prilikom.

Poznaje autore dela iz obaveznog školskog programa i lokalizuje ih u kontekst stvaralačkog opusa i u književnoistorijski kontekst. Navodi osnovne književnoistorijske i poetičke odlike stilskih epoha, pravaca i formacija u razvoju srpske i svetske književnosti i povezuje ih sa delima i piscima iz obavezne lektire školskog programa. Uočava i primerima argumentuje osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnih dela iz obavezne školske lektire. Formira čitalačke navike i znanja shvatajući značaj čitanja za sopstveni duhovni razvoj.

Srednji nivo

Govori pred auditorijumom o temama iz oblasti jezika, književnosti i kulture; sastavlja složeniji govoreni ili pisani tekst, precizno iznoseći ideje; u različite svrhe čita teže književne i neumetničke tekstove i ima izgrađen čitalački ukus svojstven obrazovanom čoveku; razume i kritički promišlja složeniji književni i neumetnički tekst.

Ima šira znanja o jeziku uopšte i osnovna znanja o jezicima u svetu. Zna osnovne osobine dijalekata srpskog jezika i smešta razvoj književnog jezika kod Srba u društveni, istorijski i kulturni kontekst. Ima šira znanja o glasovima, rečima i rečenicama srpskog jezika i ta znanja ume da primeni u

govoru i pisanju. Ima bogat rečnik i vidi jezik kao niz mogućnosti koje mu služe da se precizno izrazi.

Tumači ključne činioce strukture književnog teksta kao i njegove tematske, idejne, poetičke, stilske, jezičke, kompozicione i žanrovske osobine. Poznaje književne termine i adekvatno ih primenjuje u tumačenju književnih dela predviđenih programom. Samostalno uočava i analizira probleme u književnom delu i ume da argumentuje svoje stavove na osnovu primarnog teksta. Koristi preporučenu i širu, sekundarnu literaturu u tumačenju književnih dela predviđenih programom.

Napredni nivo

Diskutuje o složenim temama iz jezika, književnosti i kulture koje su predviđene gradivom; ima razvijene govorničke veštine; piše stručni tekst na teme iz jezika i književnosti; produbljeno kritički promišlja složeniji književni i neumetnički tekst, uključujući i autorove stilske postupke; izgrađuje svest o sebi kao čitaocu.

Ima detaljnija znanja o jeziku uopšte, kao i o gramatici srpskog jezika. Ima osnovna znanja o rečnicima i strukturi rečničkog članka.

Kritički čita, tumači i vrednuje složenija književna dela iz obaveznog školskog programa, kao i dodatna (izborna). Koristi više metoda, gledišta i komparativni pristup u tumačenju književnog teksta. Svoj sud o književnom delu argumentovano iznosi stalno imajući na umu primarni tekst, kao i druge tekstove, analizirajući i poredeći njihove poetičke, estetske, strukturne i lingvističke odlike, uključujući i složenije stilske postupke. Širi čitalačka znanja i primenjuje strategije čitanja koje su usaglašene sa tipom književnog dela i sa čitalačkim ciljevima (doživljaj, istraživanje, stvaralaštvo).

• Specifična predmetna kompetencija: JEZIK

Osnovni nivo

Ima osnovna znanja o tome šta je jezik uopšte i koje funkcije ima; poštuje svoj jezik i poštuje druge jezike. Zna osnovne podatke o dijalektima srpskog jezika i o dijalekatskoj osnovi književnog jezika; podjednako ceni ekavski i ijekavski izgovor kao ravnopravne izgovore srpskog književnog jezika; ima osnovna znanja o razvoju književnog jezika, pisma i pravopisa kod Srba. Ima osnovna znanja o glasovima srpskog jezika; poznaje vrste i podvrste reči, primenjuje jezičku normu u vezi sa oblicima reči i u vezi sa njihovim građenjem; pravilno sklapa rečenicu i ume da analizira rečenice građene po osnovnim modelima. Ima osnovna znanja o značenju reči; poznaje najvažnije rečnike srpskog jezika i ume da se njima koristi. Ume da iznosi vlastite stavove govoreći jasno i tečno, poštujući književnojezičku normu i pravila učtivosti; ima kulturu slušanja tuđeg izlaganja. Ovladao je skladnim pisanjem jednostavnijih formi i osnovnih žanrova (pismo, biografija, molba, žalba, zahtev, PP prezentacija i sl.), koristeći kompetentno oba pisma, dajući

prednost ćirilici i primenjujući osnovna pravila jezičke norme. Na kraju školovanja sastavlja maturski rad poštujući pravila izrade stručnog rada.

Srednji nivo

Ima šira znanja o jeziku uopšte i osnovna znanja o jezicima u svetu, njihovoj međusobnoj srodnosti i tipovima. Zna osnovne osobine dijalekata srpskog jezika i osnovna pravila ekavskog i ijekavskog izgovora. Ima šira znanja o glasovima srpskog jezika; zna pravila o naglašavanju reči i razlikuje književni od neknjiževnog akcenta; ima šira znanja o vrstama i podvrstama reči, njihovim oblicima i načinima njihovog građenja; poznaje vrste rečenica i analizira rečenice građene po različitim modelima. Ima bogat rečnik i ume da upotrebi odgovarajuću reč u skladu sa prilikom; usmeren je ka bogaćenju sopstvenog rečnika. Izražajno čita i neguje sopstveni govor. Sastavlja složenije pisane tekstove o različitim temama poštujući jezičku normu. Koristi stručnu literaturu i piše skladno izveštaj i referat.

Napredni nivo

Ima detaljnija znanja o jeziku uopšte i detaljnija znanja o gramatici srpskog jezika (akcentima, sastavu reči, značenju padeža i glagolskih oblika, strukturi rečenice); poznaje strukturu rečničkog članka. Govori o odabranim temama kao vešt govornik; pažljivo sluša i procenjuje verbalnu i neverbalnu reakciju svog sagovornika i tome prilagođava svoj govor. Skladno piše esej, stručni tekst i novinski članak dosledno primenjujući književnojezičku normu.

• Specifična predmetna kompetencija:KNJIŽEVNOST

Osnovni nivo

Redovno čita književna dela iz obaveznog školskog programa, zna značajne predstavnike i dela iz svetske i srpske književnosti. Ukratko opisuje svoja osećanja i doživljaj književnog ili drugog umetničkog dela. Uočava i navodi osnovne poetičke, estetske i strukturne osobine književnog i neumetničkog teksta pogodnog za obradu gradiva iz jezika i književnosti; ume da ih imenuje i ilustruje. Razume književni i neumetnički tekst: prepoznaje njihovu svrhu, izdvaja glavne ideje teksta; prati razvoj određene ideje u tekstu; navodi primere iz teksta i citira deo/delove da bi analizirao tekst ili potkrepio sopstvenu argumentaciju; rezimira i parafrazira delove teksta i tekst u celini. Izdvojene probleme analizira u osnovnim slojevima značenja. Osnovne književne termine dovodi u funkcionalnu vezu sa primerima iz književnog teksta. Razume zašto je čitanje važno za formiranje i unapređivanje svoje ličnosti, bogaćenje leksičkog fonda. Razvija svoje čitalačke sposobnosti. Razume značaj književnosti za formiranje jezičkog, literarnog, kulturnog i nacionalnog identiteta. Shvata značaj očuvanja književne baštine i književne kulture.

Srednji nivo

Tumači književna dela iz obaveznog školskog programa i poseduje osnovna znanja o književnoistorijskom i poetičkom kontekstu koji ta dela određuje. Samostalno uočava i analizira značenjske i stilske aspekte književnog dela i ume da argumentuje svoje stavove na osnovu primarnog teksta. Razume i opisuje funkciju jezika u stvaralačkom procesu. U tumačenju književnog dela primenjuje adekvatne metode i gledišta usklađena sa metodologijom nauke o književnosti. Poznaje književnonaučne, estetske i lingvističke činjenice i uvažava ih prilikom obrade pojedinačnih dela, stilskih epoha i pravaca u razvoju srpske i svetske književnosti. Na istraživački i stvaralački način stiče znanja i čitalačke veštine, koji su u funkciji proučavanja različitih književnih dela i žanrova i razvijanja literarnog, jezičkog, kulturnog i nacionalnog identiteta. Ima izgrađene čitalačke navike i čitalački ukus svojstven kulturnom i obrazovanom čoveku. Primenjuje složene strategije čitanja. Menja analitičke pristupe za koje oceni da nisu svrsishodni. Procenjuje koliko određene strukturne, jezičke, stilske i značenjske odlike teksta utiču na njegovo razumevanje.

Napredni nivo

Analizira poetičke, estetske i strukturne odlike književnog teksta. Pouzdano pozicionira književni tekst u književnoteorijski i književnoistorijski kontekst. Primenjuje odgovarajuće postupke tumačenja adekvatne književnom delu i njima saglasnu terminologiju. Koristi više metoda i gledišta i komparativni pristup da upotpuni svoje razumevanje i kritički sud o književnom delu. Samostalno uočava i tumači probleme u književnom delu i svoje stavove ume da argumentuje na osnovu primarnog teksta i literarno-filološkog konteksta. Kritički povezuje primarni tekst sa samostalno izabranom sekundarnom literaturom. Samostalno odabira dela za čitanje prema određenom kriterijumu, daje predloge za čitanje i obrazlaže ih. Poznaje i primenjuje načine/strategije čitanja usaglašene sa tipom teksta (književnim i neumetničkim) i sa žanrom književnog dela. Razume ulogu čitanja u sopstvenom razvoju, ali i u razvoju društva. Ima razvijenu, kritičku svest o svojim čitalačkim sposobnostima.

Opšta predmetna kompetencija

Učenik vlada jezičkim veštinama i znanjima koja mu omogućavaju da na stranom jeziku razume tekstove koje sluša ili čita u privatnom, javnom, obrazovnom ili profesionalnom kontekstu; komunicira pismeno ili usmeno u formalnim i neformalnim situacijama. Posredujući u usmenoj ili pisanoj komunikaciji, učenik prenosi poruke sa stranog na maternji (prvi) jezik i obrnuto.

Vladanje stranim jezikom učeniku omogućava sticanje znanja iz različitih oblasti koja primenjuje u svakodnevnom životu, obrazovanju i radu. Učenjem stranog jezika učenik razvija kreativnost, kritičko mišljenje, veštine komunikacije, samostalnost i saradnju, uvažavanje različitosti kultura i kulturu dijaloga.

 Osnovni nivo

Učenik koristi strani jezik u meri koja mu pomaže da razume sadržaj usmene poruke i kratke jednostavne informacije u vezi sa ličnim interesovanjem i poznatim oblastima i aktivnostima. Učestvuje u uobičajenom, svakodnevnom razgovoru, čita i pronalazi željenu informaciju u tekstovima sa temom od neposrednog ličnog interesa. Piše o različitim aspektima iz neposrednog okruženja i radi sopstvenih potreba.

Srednji nivo

Učenik koristi strani jezik da razume suštinu teksta ili da učestvuje u razgovoru ili diskusiji (npr. škola, zabava, sport); snalazi se u ne/predvidivim situacijama kada mu je neophodno da koristi strani jezik i/ili da u kratkom usmenom izlaganju ostvari svoj interes. Piše o vlastitom iskustvu, opisuje svoje utiske, planove i očekivanja.

 Napredni nivo

Učenik koristi strani jezik da aktivno učestvuje u usmenoj komunikaciji; da prati duža i složenija izlaganja ili diskusije o konkretnim ili apstraktnim temama iz poznatih opštih ili stručnih tematskih oblasti, kao i da objašnjava svoje stavove i/ili obrazlaže različite predloge. Čita i piše tekstove o širokom spektru tema u skladu sa opštim i vlastitim interesovanjima.

• Specifična predmetna kompetencija: RECEPCIJA (slušanje i čitanje)

Osnovni nivo

Učenik razume uobičajene izraze i shvata opšti smisao svakodnevne komunikacije izgovorene sporo i razgovetno. Koristeći osnovno lingvističko znanje, čita kraće tekstove napisane standardnim jezikom, raznovrsnog sadržaja iz svakodnevnog života i/ili bliskih oblasti ili struke, u kojima preovlađuju frekventne reči i izrazi.

Srednji nivo

Učenik razume osnovne elemente razgovetnog govora u svakodnevnim situacijama i jednostavna izlaganja i prezentacije iz bliskih oblasti izgovorene standardnim jezikom i relativno sporo. U tekstu, iz domena ličnog interesovanja i delatnosti, u kome preovlađuju složene jezičke strukture, učenik razume opšti smisao i dopunske informacije, koristeći različite tehnike/vrste čitanja.

Napredni nivo

Učenik razume suštinu i detalje opširnijih izlaganja ili razgovora u kojima se koristi standardni jezik, menja ritam, stil i ton razgovora, a u vezi sa sadržajima iz šireg interesovanja učenika. Učenik razume duže tekstove različitog sadržaja (npr. adaptirana ili originalna prozna književna dela, aktuelni novinski članci i izveštaji); brzinu i tehniku čitanja podešava prema tekstu koji čita.

• Specifična predmetna kompetencija: PRODUKCIJA (govor i pisanje)

Osnovni nivo

Učenik u svakodnevnim situacijama piše ili daje usmena uputstva, pismeno ili usmeno razmenjuje informacije o uobičajenim opštim i bliskim temama. Koristeći jednostavne izraze, fraze i jezičke strukture, piše kratke zabeleške, poruke i pisma, i/ili prema modelu piše jednostavne tekstove npr. opise osoba i događaja iz poznatih oblasti.

Srednji nivo

Učenik bez pripreme započinje i vodi razgovor, iznosi usmeno ili pismeno mišljenje o temama iz domena ličnog interesovanja, obrazovanja, kulture i sl. Koristeći raznovrsne jezičke strukture, širi fond reči i izraza, učenik usmeno ili pismeno izveštava, izlaže i/ili prema uputstvu piše kompaktni tekst poštujući pravopisnu normu i osnovna pravila organizacije teksta.

Napredni nivo

Učenik sa sigurnošću, tečno i spontano, učestvuje u usmenoj ili pismenoj komunikaciji, govori, izveštava, prevodi i/ili samostalno piše tekstove o temama i sadržajima iz šireg kruga interesovanja; koristeći informacije i argumente iz različitih izvora, iznosi stavove i prenosi mišljenje, razmenjuje, proverava i potvrđuje informacije. Učenik prema potrebi vodi formalnu ili neformalnu prepisku, dosledno primenjujući pravopisnu normu, jezička pravila i pravila organizacije teksta.

Kompetencije učenika:

• upoznati su sa ustavnim pravima i ustavom i zakonima predviđenim instrumentima i mogućnostima učešća građana u političkom procesu, tj. u vršenju vlasti i političkom životu uopšte počev od izbora, glasanja na referendumu, itd.
• stiču opštu predstavu o uređenju Republike Srbije;
• usvajaju vrednosti na kojima se zasnivaju ljudska prava i demokratsko društvo;
• razvijaju spremnost da deluju u duhu poštovanja demokratskih vrednosti;
• razumeju složenost života u multikulturalnoj zajednici i potrebu uzajamnog uvažavanja i poštovanja različitosti;
• uzmaju učešće u životu zajednice, pokreću akcije i preuzimaju odgovornost za lične odluke;
• sposobni su za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritičku procenu, primenu i prenošenje informacija iz različitih izvora relevatnih za život u demokratskom društvu;

• imaju sposobnost iskazivanja sopstvenog stava uz korišćenje argumenata.