Kako da shvatimo našu decu i pomognemo im u odrastanju.

Cilj svakog roditeljstva je da od deteta napravi samostalonog, plemenitog, dobrog, vrednog i zdravog čoveka sposobnog da voli i bude produktivan.

Tokom odrastanja deca prolaze različite životne situacije i kroz njih uče šta je to život i kako u njemu opstati. Upoznajući život i druge ljude, dete uči da pozna sebe.
Međusobni odnosi u najranijim godinama života ispisuju niz emocionalnih lekcija.
Pošto najranija emocionalna sećanja nastaju u vreme kada deca ne mogu da govore o svojim iskustvima, u trenutku kada se emocionalna sećanja u kasnijem životu vrate, ne postoji odgovorajući broj artikulisanih misli o odgovoru kojim smo zaokupljeni. Jedan od razloga zbunjenosti našim emocionalnim izlivima jeste u tome što oni potiču iz ranog perioda našeg života dok su nam stvari bile nepoznate, a mi nismo imali reči da opišemo događaje koje je trebalo da razumemo. Mi možemo da imamo nesređena osećanja, ali ne i reči za sećanja od kojih su potekla.

Ponekad ne razumemo svoju decu a osećamo veliku odgovornost da im pomognemo. Takođe ne možemo da savladamo svoju zabrinutost i umirimo svoje emocije.
Ne razumeju ni oni nas. Ne shvataju naše dobronamerne sugestije, ljute se i negoduju.
Pubertet je period u kom kulminira nerazumevanje i neslaganje roditelja ali i drugih odralih sa decom.

Ako pođemo od činjenice da što su što su ljudi kao bića agresivniji, to je dublji strah u njima od nečega, onda možemo drugačije da se postavimo. Da pokušamo da shvatimo čega se toliko plaše.

Deca od nas traže da ih shvatimo i volimo onakve kakvi jesu. Da ih volimo i kada ne ispune naša očekivanja. Da ih bezuslovno volimo.
Kaže se da kad nekog davljenika spasavamo, ne smemo mu prići sa čela i staviti sebe (svoje ideje, zamisli) ispred njega…moramo sebe i svoje potrebe, ideje, staviti u drugi plan i tako im prići. Ako uradimo drugačije potopiće nas tj. ući ćemo u konflikt s njim. Moramo ih čuti. Kad jednom naučimo da slušamo i čujemo biće nam lakše da se s njima sporazumemo i dogovorimo.

Ovo je posebno teško roditeljima koji su svoj strah od loših ishoda umirivali tako što su se uplitali u sve dečije probleme i rešavali ih. Njihova deca čak i više nego druga imaju potrebu da odbrane svoju slobodu. Da urade nešto po svome pa makar i bilo pogrešno. Važno im je da pobedi volja njihova a ne volja njihovih roditelja. Ovakvo ponašanje dodatno pojačava strahove roditelja da dete neće biti uspešno, zdravo, dobro…..itd. S druge strane dete se grčevito bori da izgradi sebe i svoju ličnost, svoje Ja. Ta bitka može potrajati i godinama.

Dakle, dete raste, menja se i njegova promena traži od roditelja da se i oni menjaju. Da prihvate ličnost deteta, da mu daju veća prava u odlučivanju, više slobode. Mukotrpan je to ponekad proces ali svi ga pre ili kasnije prođemo.
Ponekad smo prezahtevni prema svojoj deci. Da bismo svoju decu videli drugim očima, mi moramo da budemo drugačiji. Posle njihovog puberteta i mi izađemo drugačiji i zreliji kao roditelji.

Dobro je da preispitamo svoje srce jer iz njega dolazi ono što je u životu bitno.
Ako želimo da uvedemo makar i najmanju promenu u svoj život, možda treba da se okrenemo svojim stavovima i modelima ponašanja. Ako međutim želimo da napravimo značajnu drastičnu promenu, trebalo bi da radimo na svojim osnovnim paradigmama 3 (skupu osnovnih pretpostavki koje uzimamo zdravo za gotovo a po kojima živimo).
Novu paradigmu stvaramo kada počnemo da ulažemo u rast i razvoj svog, ličnog karaktera.

Paradigme su moćne jer nam stvaraju prizmu kroz koju vidimo ovaj svet. Moć promene paradigme jeste suštinska moć svake značajne promene.
Problem često leži u načinu na koji problem vidimo.
Albert Ajnštajn je rekao „Ozbiljne probleme s kojima se suočavamo ne možemo da rešimo na istom nivou razmišljanja na kojem smo bili kada smo ih stvorili.“ Dakle moramo shvatiti i naučiti nešto što će nas promeniti toliko da nam stari problemi deluju lakši od novih koje sada imamo. U protivnom vrtećemo se u krugu starih briga.

Naš karakter je u suštini mešavina naših navika. Maksima kaže: „Posadi misao, rodiće se radnja, posadi radnju, iznići će navika, posadi naviku, izrašće karakter, posadi karakter, izrašće sudbina. „

Čovekov je zadatak, individualan a još više ličan, da bez prestanka radi na sebi na preispitivanju i čišćenju svoje ličnosti kako bi bio sposoban da primi nove ideje i saznanja na pravi način. Bez toga, svaka, i najsunčanija ideja, koju primamo za sebe kao istinu, očađaviće se prolazeći kroz neočišćeni dimnjak naše osobe, ličnosti. Ovo je znao već drevni posvećenik kada je rekao: „Ako pogrešan čovek koristi prava sredstva, prava sredstva deluju na pogrešan način!“
Zajedno sa roditeljima i škola neguje ova mlada bića na sebi svojstven način.
Važno nam je da ih saslušamo, da ih razumemo, da prihvatimo njihovu mladu ličnost i da ih odnegujemo na najbolji način. Da u njima vidimo njihove potencijale i da im pomognemo da dosegnu svoj maksimum.

Oni uče od nas a mi učimo od njih. Oni mogu biti sjajni putokazi ako čujemo šta imaju da nam kažu. Mi njih učimo onome što oni ne znaju a oni nas uče onom što kod sebe možemo da unapredimo. Ako jedni druge poštujemo i uvažavamo, onda zajedno rastemo i razvijamo se kao ljudi.

Kao što je govorio naš Patrijarh Pavle:
„Kao mnoštvo organa u telu što vrše svako svoju funkciju na opštu korist, korist celine, tako treba i svi mi , svako na svom mestu i dužnosti , da delujemo na sveopšte dobro“.
Da bismo bili bolje i srećnije društvo trebalo bi da svako od nas pruži svoj maksimum dobrote, ljubavi i da prati put istine. Svojim primerom podstaći ćemo i naše naraštaje da nas slede.

Psiholog privatne gimnazije „Milena Pavlović Barili“ Žaklina Filipović

Izvori:

1. Daniel Goleman „ Emocionalna inteligencija“ ;Geopoetika; Beograd 2016.; str 21
2,3,4, Stiven R. Kavi ; „ Sedam navika veoma uspešnih ljudi.“ Mladinska knjiga, Beograd 2018; str 33,35,43.
5. Vladeta Jerotić „Mudri kao zmije bezazleni kao golubovi“ , Beograd 2007, str 85. Ars Libri; Zadužbina Vladete Jerotića
6. Jovan Janjić 2006 ;„ Budimo ljudi“ Životi i misli patrijarha Pavla;Nid kompanija „Novosti“ ad Beograd Str. 267