O virusu korona sa lingvističke strane

Da li ste znali da naziv virusa korona potiče od latinske reči corona, što znači „kruna, oreol, venac”? Virus je ovaj naziv dobio zbog izgleda čestica virusa, koje podsećaju na krunu ili na solarnu koronu – spoljni deo sunčeve atmosfere, koji se za vreme pomračenja Sunca vidi kao venac.

Da li ste znali da je u srpskom jeziku pravilno pisati i govoriti „virus korona”, a ne „korona virus” ili „koronavirus”? Ovakvo rešenje predložio je Odbor za standardizaciju srpskog jezika. To je lingvistički institut koji okuplja stručnjake koji se naučno bave izučavanjem srpskog jezika i ima za cilj očuvanje i negovanje srpskog jezika. Između ostalog, bavi se i jezičkim pravilima. Početkom februara Odbor je razmatrao pisanje i izgovor naziva novog virusa. Stručno objašnjenje ovog pravila možete pronaći na sajtu Odbora: OSSJ.RS

„Kako i na koji način se zaštititi od virusa korona?” rečenica je koju smo često čuli na televiziji otkako je počela epidemija. Da li znate šta je stilski neispravno u ovoj rečenici? „Kako” i „na koji način”, kao i „tako” i „na taj način” izrazi su koji imaju ista značenja i suvišno je koristiti ih jedan do drugog u istoj rečenici. Bolje je pitati – Kako se zaštititi od virusa korona? Zaštitićemo se tako što ćemo prati ruke i nositi masku. Na taj način štitimo i sebe i druge.

Ovih dana često se postavlja pitanje da li ćemo i kada moći ponovo bezbrižno putovati. Mi kažemo: „Možemo već danas!” Svima koji čaznu za putovanjem predlažemo da čitaju putopise naših velikih pisaca i tako bar na kratko otputuju. Ukoliko želite obići Norvešku tu su „Pisma iz Norveške” Isidore Sekulić. U Pariz nas vodi veliki Miloš Crnjanski u svojim „Pismima iz Pariza”, dok ćemo put Grčke, Italije, Švajcarske i Egipta u društvu Jovana Dučića i njegovog putopisa „Gradovi i himere”. Putujmo u svet književnog dela!

Profesorka srpskog jezika i književnosti,
Marija Milenović